Удружење "Кајмакчалан" у борби против заборава

Косилицама, тестерама, секирама, по јаком сунцу, ветру киши, удружено воде борбу са зубом времена. То је најмање што могу да учине за оне које су им подарили слободу, каже Станоје Стојковић који већ годинама са својим удружењем одржава српска војна гробља у Македонији.

„Тих гробаља има на десетине и простиру се на око 1000 квадратних метара...Жалосна су стања тих гробаља, многа су зарасла у трње, дивље дрвеће...кад год дођемо тамо, не препознамо место где су гробови", каже за РТС Станоје Стојковић, председник Удружења Кајмакчалан.

Сахрањивани одмах иза линије фронта, без сандука, жив за погинулог друга, ретко родбина, обележавали су место страдања.

„На већини гробаља крстаче су иструлиле. Постојале су металне, али и оне су иструлиле...Камене су остале, али у различитим су стањима, неки натписи су читљиви, неки нису...", каже Стојковић.

На порталу удружења усликани су и постављени сви пронађени споменици.

„Србија заборавља, заборавили су и потомци своје претке...Имао сам позив из Куршумлије, када ми је човек рекао да је после 100 година сазнао како је настрадао и где је гроб његовог прадеде", каже Стојковић.

Кајмакчалан, симбол великих победа, јунаштва српских војника, каже историја, после 100 година живот прича и другу причу. Тамо, у туђој земљи, леже заборављени војници, заборављени од оних којима су слободу подарили.

Минуће године, векови ће проћи, ал' теби чесмице неће нико доћи", слутио је и уклесао тужну истину један од војника.