понедељак, 20.07.2020, 10:40 -> 11:22
Извор: spoji.org
Аутор: Tiroler Tageszeitung
"Диана Будисављевић је спасавала српску децу"
Тиролски лист „Tiroler Tageszeitung“ (TT) објавио је 19. јула чланак у коме Хорст Шрајбер, аустријски стручњак за културу сећања, коментарише чињенице о спомен-плочи која би требало да буде постављена у част Диане Будисављевић, рођене у Инзбруку.
Диана Обекер-Будисављевић спасила је више од 10.000 деце из логора фашистичког усташког режима током Другог светског рата. Сви се слажу да је она значајан грађанин тиролске престонице. Такође, слажу се и са чињеницом да ће њена храбра дела бити уважена кроз плочу на згради у којој је провела детињство у улици Марије Терезије, на „Обексер Хаусу".
Још у фебруару био је формулисан један текст, а који се, међутим, чинио нетачним, пре свега Српској православној омладини Инзбрук (СПОЈИ) и Покрету ослободилаца Тирола, који су иницирали сећање на Диану. Главна критика била је да се разговарало о бившој Југославији и само уопштено о „деци". Одбор за културу града Инзбрука је затим исправио погрешно историјско формулисање, те је у предлог унето „у бившој Независној држави Хрватској...".
У погледу општег израза „деца", Уши Шварцл, заменица градоначелника, изјавила је да се тиме подразумевају све жртве, и додала: „Ово је само први корак, простор на плочи је ограничен и не може све да објасни". Сећање никада није завршен процес. „Наравно да не можемо кроз само пар редова на плочи да се ваљано одужимо овој жени", казала је Шварцл.
Након што је чланак објављен у ТТ-у (Tiroler Tageszeitung) и био пренесен од стране српских и хрватских медија, Ивица Дачић, Министар спољних послова Србије, у главном Дневнику прокоментарисао је дешавања поводом овог случаја. Захтевао је да се српска деца спомену као жртве. Према Шварцл, овај случај ће мировати преко летње паузе као би се „изузеле емоције". На јесен затим треба постати случај за „шефа", градоначелника Георга Вилија, који ће донети одлуку како текст на плочи треба да гласи.
Историчар Хорст Шрајбер, стручњак за културу сећања, сматра да је ова јавна дискусија важна. „Овде се дешава суочавање и дијалог, обе стране покушавају своје позиције да оправдају научним аргументима."
Интервенције државе Србије он сматра беспотребним и да не доприносе решавању ове приче. Међутим, једно је сигурно: „Диана Будисављевић је спасавала српску децу." Било би важно да се жртве именују својим именом, подвлачи овај угледни научник. Жестина ове дискусије га не изненађује: „Многи рачуни из прошлог рата су отворени, и тешко је актуелну дискусију раздвојити од тога" закључује Шрајбер.
Аутор текста: Александра Планк, Tiroler Tageszeitung
Коментари