Избављење и опоравак жртава породичног насиља - дуготрајан и болан процес

Само прошле године, готово 5.000 жена обратило се за помоћ Склоништу за жртве у Београду. За многе мајке и децу, то је и једино уточиште.

У Србији постоји укупно девет Сигурних кућа за жртве насиља, а у двема у Београду живи педесетак жена и деце. Нови простор је неопходан како би живот штићеника и терапије били квалитетнији.

РТС већ неколико месеци води хуманитарну акцију прикупљања средстава за изградњу треће Сигурне куће у Београду. Истовремено, на свим програмима наше телевизије, Радио Београду и на Интернет порталу, спроводимо медијску кампању за спречавање насиља у земљи.

Ожиљци од ножа и маказа, видљиви трагови насиља, никада неће нестати. Пуних седам година, једна од жртава трпела је језиво насиље. У малом месту, у којем је живела, сви су знали да је муж злоставља, али нико није желео да помогне.

"Прво сам се разочарала у своје родитеље зато што ми нису дали подршку", каже жртва насиља у породици. Полиција јој је окретала леђа, а коме год да се обраћала, након што би је саслушао, ништа се није дешавало.

Како каже, у једном тренутку је помислила да је она крива за све и да је најбоље да себи одузме живот.

Само 12 одсто жена успе да се спасе и почне нови живот, без насиља. Многе одустају и од помисли да напусте насилника јер, после вишегодишњег злостављања, губе самопоуздање и веру у помоћ институција система.

Палилула пример добре праксе

"Свака институција мора да ради свој посао и не можеш да ставиш под тепих нешто што је очигледно потреба за вашом интервенцијом", сматра Снежана Јовановић из Центар за социјални рад Палилула.

Јовановић је објаснила да се Центар за социјални рад укључује у заштиту жртава и ради процену у поступку који се води. Најчешће је то заштита од насиља у породици и поступак за развода брака, пошто жртва буде смештена у сигурну кућу.

"У оним најтежим случајевима злостављања када из безбедносних разлога жртва није смештена у сигурну кућу у малом месту жртва се смешта у Београд", прецизирала је Јовановић.

Центар за социјални рад Палилула и полицијска станица те општине, пример су добре праксе. По пријави насиља, заједно одлазе на терен и много брже и ефикасније од надлежних у другим општинама, предузимају све што је у њиховој надлежности.

"Раније су код жртава постојале предрасуде да ће полиција само тренутно одрадити посао, а после ће се то изгубити негде", изјавила је Слађана Стојковић из Полицијске станице Палилула.

Стојковић уверава да то ипак није тако и да се полицијска служба труди да сваком инциденту прида важност и да жртва после свега буде на сигурном.

Највећи проблем споро правосуђе

У мањим местима, због предрасуда, и због тога што се углавном сви познају, на насиље у породици надлежни често не реагују на прави начин. Мада и кривични и породични закон јасно предвиђају мере заштите жртве, пракса показује да казна споро стиже насилнике.

"Могу да кажем да се ситуација драстично променила у позитивном смислу", истакла је Весна Станојевић из Саветовалишта за жртве насиља у породици.

Станојевић каже да иако је чула за случај да је полицајац насилнику рекао да му је жена у сигурној кући и да је у дослуху са њим, сматра да су то само спорадични случајеви.

Према њеном мишљењу, највећи проблем је у правосуђу, јер жене месецима чекају на обичну одлуку о забрани приласка насилника, док се о разводу и подели имовине одлучује годинама.

Прошле године, само двојица насилника исељена су из породице, а у истом периоду Саветовалишту се за помоћ обратило готово 5.000 жртава. Док насилници остају код куће, сигурне куће које су једина уточишта за жене и децу, стално су пуне.