Генерација 2013 - Ko је вреднији- студенти из унутрашњости или из Београда ?

Егзистенција, одговорност према родтељима и страх од неуспеха, довољно су јаки мотиви за студента из унутрашњости да у року заврши фаултет.

"Могло би се рећи да су заиста студенти изунутрашњости Србије мотивисанији да факултете заврше не вареме. Спремни су да се потруде да оправдају то улагање које породица за њих одваја. Труде се да то постигну", сматра психолог Вишња Хелајзен, стручњак за професионалну оријентацију.

Доцент Правног факултета у Београду професор Војислав Станимировић каже да није могуће говорити о томе да су студенти из других градова у Србији мотивисанији од оних који студирају у месту становања.

"Имате и децу из унутрашњости која долазе без неких већих мотива, опчињена градом, која желе да се лепо проведу. Можда имају и такво имовинско стање да им је то могуће, па их можда студије и не интересују претерано", каже професор Станимировић.

Међутим, пракса показује да постоји и јачи покретач од осећаја одговорности и борбе за опстанком. Најјаћи мотив за већину успешних студената је завршетак студија и запослење, додаје један од оних који су по факултетску диплому дошли из унутрашњости Србије.

"Мене је мотивисало то да факултете завршим на време, јер сам био веома заинтересован за факултет. Сматрам да добар просек на факултетима није мерило знања, иако је то једини критеријум који имамо за сада, али је мерило труда и рада које појединац улаже да би завршио факултет", каже Душан Димић из Свилајнца, студент Универзитета у Београду.

И Александра Ванчевска из Обреновца која је ускоро постати дипломац београдског Хемијског факултета каже да правила нема када су у питању мотиви који покрећу младе и да чињеница да неко студира у месту становања или ван њега, не мора да буде пресудно.

"Ја сам упознала људе из Београда који се не труде толико да факултет заврше на време, ако и оне који заиста желе да напредују, да стално нешто раде", каже Александра.

Психолог Вишња Хелајзен додаје да је жеља за успехом најјачи мотив за завршетак факултета.

"Жеља за постизањем успеха у једном занимању које заиста окупира и мотивише младог човека је да се сутра бави њиме. Резултати истраживања показују да, најчешће, нема разлике између оних који су из меса становања и оних који долазе из унутрашњости, односно са стране", каже Хелајзен.

Могло би се рећи да су студенти из унутрашњости упорнији и вреднији од Београдске деце, али само у једном случају.

За Душана Симића, студенти из унутрашњости могу бити додатно мотивисани чињеницом да је њихово школовање скупље од колега који се школују у месту у коме живе.
"Када су у питању просечни студенти, ја бих рекао да се студенти из унутрашњости више труде и раде управо због егзистенцијалних разлога, као што су добијање дома, добијање мензе, буџета. Ипак, за најбоље студенте не могу да кажем да то важи, већ је то последица мотивисаности, труда и рада који се улаже", закључује Душан.

"И деца из Београда имају своје вредне представнике, и деца из унутрашњости имају своје сјајне представнике и то се, у крајњој линији, види и по људима који остају на факултетима. Као што их има из Београда, има их из унутрашњости, и то је Србија у малом", додаје професор Војислав Станимировић.