„Генерација 2013“ - шта брине наше студенте?

„Генерација 2013" је мултимедијални пројекат Јутарњег програма Радио-телевизије Србије, конципиран тако да путем друштвених мрежа Гугл плуса и Фејсбука и извештаја у програму РТС-а, прати активности студената завршних година основних и мастер студија универзитета у Србији.

О чему млади размишљају, чему се надају, шта их очекује по завршетку студија, како излазе на крај са уобичајеним студентским проблемима, какве су им перспективе у земљи, због чега маштају о усавршавању и запослењу у иностранству...

„Генерација 2013" прати активности студената током ове академске године и пружа прилику да путем постова, видео записа, фотографија и др. представе своје идеје и планове, заједнички их реализују и тако покушају да остваре студентске снове.

Наши студенти

Драгана Перовић, студенткиња четврте године Правног факултета у Крагујевцу, сматра да стручне праксе у настави има мање него што је то студентима потребно.

„Нисам довољно информисана о свим факлутетима, али знам да 'ФОН' у томе предњачи. Што се тиче мог факултета, на трећој години, у оквиру вежби из Кривичног процесног права провели смо недељу дана у суду (основни и виши суд у Крагујевцу), где смо прошли и кроз парницу, и кроз кривицу, и кроз ванпарнични поступак, и истрагу. Видели смо различите случајеве и били одушевљени, а судије су показале да су спремне да нас упознају са случајем и са радњама које су предузимали. Једно од најбољих искустава у току студија свакако, уз велику замерку што тога нема више", закључује Драгана Перовић.

Милена Димитријевић, са Економског факултета у Београду додаје да су стручне праксе на српским универзитетима пре изузетак него правило.

„Колико нешто што смо учили - знамо или не знамо, можемо да видимо тек када почнемо са праксом или се запослимо. Уколико се не активирамо још током студирања и сами не пронађемо прилику за праксу - нико то неће урадити уместо нас. Тренутно је актуелан јавни позив за преко 265 позиција за праксу у јавним градским предузећима, општинама, секретаријатима и установама културе, па ето предлога за све оне који би на праксу, а немају где", додаје Милена.

Њен колегиница Александра Ванчевска, студенткиња биохемије каже да није имала искуства са организованим стручним праксама на свом факултету.

„Мисилим да су праксе осим за студенте, добре и за институције јер оне на тај начин долазе у контакт са способним младим људима, који имају пуно ентузијазма и свежих идеја", каже Ванчевска.

Искуства Марка Негована, студента Факултета Сингидунум су нешто другачија. Задовољан је квалитетом стручне праксе.

„На мом факултету постоји пракса и то за све смерове, али на већини факултета, како чујем од мојих колега, то представља проблем. Систем образовања није мењан већ деценијама, упркос увођењу Болоњског система на нашим факултетима", поручује Марко.

Још једну тему, наши студенти, означили су као веома важну: Како донети праву долуку приликом избора факултета - да ли се одлучити за држани или приватни?

Своја искуства поделили су са средњошколцима, који су пред овом важном одлуком.

Драгана Перовић сматра да су дискусије на ову тему важне, како би се разбили стереотипи о кавлитету наставе на државним и прватним факултетима.

„Има људи који су приватни факултет искористили сјајно. Има много више оних који га студирају или су га завршили, и који и само коментаришу - треба ми диплома, до ове је лакше доћи. Међутим, толико људи завршава државне факултете уз помоћ могућих и немогућих смицалица. Куповина и изнајмљивање бубица постају врло уносан бизнис, чини ми се. Не знам како се професори дају заварати кад неко усмено одговара, али верује да тога има много више него што бисмо претпоставили. Па се тако неко 'прошета' и кроз државни факултет. Мерило државни је добар, а приватни је лош, више никако 'не пије воду'", категорична је Драгана.

Милена Димитријевић има став да не треба правити велику разлику између државних и проватних факултета.

„Једино се код нас разликују епитети који се додељују (факултетима) у односу на рецимо Америку! Генерално, не можемо порећи да се за студенте са приватних факултета каже да су студирали 'олакшане' науке - као што глас бије и студенте са неких државних факултета. Ствар је индивидуалне природе, какав приступ учењу имамо и колико смо посвећени томе што студирамо", рекла је Милена.

У дискусији на тему „како себе видите у наредних пет година" Филип Алексић каже да је вера у боље сутра најважнија и да се не треба препуштати тренутним тешкоћама.

„Зависи јесмо ли оптимисти или песимисти. По овом првом критеријуму, видимо је као једну сложену заједницу у којој доминирају здраво друштво и здрав разум, где се цене праве вредности. А по другом критерујуму, трудићемо се да не будемо песимисти", рекао је Филип.

„Генерација 2013" наставља да прати активности студената у Србији. Дискусије на друштвеним мрежама Фејсбук и Гугл плус дају шансу свим студентима да разговарају о својим проблемима, идејама, размењују искуства и мишљења. Генерација младих академаца, који ће током ове године стећи факултетске дипломе, кроз мултимедијални пројекат Радио-телевизије Србије, имају шансу да скрену пажњу јавности на најважније проблеме и млађим генерацијама, својим искуствима, помогну да успешније и лакше заврше факултете.

Подршку пројекту „Генерација 2013" до сада су пружили Економски и Факултет инжењерских наука у Крагујевцу, Центар за промоцију науке „Београд" и Факултет техничких наука у Чачку. Очекујемо да нам се у наредном периоду прикључе и друге високошколске устванове у земљи.

„Генерацију 2013" можете пратити на Фејсбуку путем линка:https://www.facebook.com/pages/Generacija-2013/561195237237766 на Гугл плусу:https://plus.google.com/b/100403422580453693562/100403422580453693562/about

Вимеу: https://vimeo.com/generacija2013 и Јутјубу:https://www.youtube.com/user/BGDTV1?feature=watch