Високо државно одликовање Србије Милану Ђурићу

Свечаној церемонији у згради Генералног секретаријата председника Републике у Београду присуствовали су премијерка Ана Брнабић, председник РС Милорад Додик, поглавар Српске православне цркве патријарх Порфирије, министар спољних послова Ивица Дачић, министар просвете и образовања Бранко Ружић као и велики број уважених званица.

У свом обраћању присутнима председник Србије Александар Вучић истакао је да одликовањима која се уручују овим поводом Дана државности, Србија показује да не заборавља пријатеље државе, да мисли на све оне који су нешто учинили за њу и за њене грађане.

На свечаности поводом доделе ордења рекао је да су се добитници, прихватајући ордење, сврстали у ред појединаца и институција без чијег деловања Србија не би била оно што јесте данас - просперитетна држава која поштујући дипломатске обичаје гаји искрена пријатељства са народима широм света.

"Да ли патиротизам значи само човеково топло осећања за земљу у којој је рођен или значи пре свега врелу љубав за народну традицију и језик, по речи патриа значило би осећање за тло свог племена, али од речи род по којој смо направили ми Срби лепу реч родољубље би значило то осећање за љубав, за традицију и језик, заједничке жртве у крви за исте принципе, и за исти идеал", рекао је Вучић подсећајући на речи Јована Дучића.

Златну медаљу за изузетне заслуге у развијању пријатељских односа Републике Србије и Мађарске у јавним и културним делатностима добио је академски уметник и професор у гимназији Никола Тесла у Будимпешти Милан Ђурић.

„Ко се бави стваралачким радом или је евентуално ангажован као културни посленик разумеће ме. И иначе су ове делатности најчешће у међусобном дијалогу. Ту награде никада не могу бити циљ, важно је само то "креативно путовање" за цео живот. Наравно признања и одликовања овог типа могу бити смернице на том путу, потврде које дају додатни подстицај. Људи смо, потребна нам је подршка, нека лепа реч. Сматрам се срећним јер не оскудевам, што се тиче подршке породице и пријатеља. Није увек лако, али овакве прилике увек могу да вас подстакну да и даље корачате одабраном стазом. У мој рад сам уткао сву љубав, сумње и страхове, као обележја која ме одређују као личност у овом глобалном свету. То су обележја која су одредила и моје претке, као и ћирилично писмо, локалне приче и легенде, нама позната естетика, најчешће везана за православље, наш персонални барок.

Генерацијама живимо у расејању, али сам свестан колико је мој дом који је у Мађарској, кроз векове био важна тачка свеопштег културног поднебља Срба и колико је то утицало на Србију. Желим да та веза и даље живи. Тешко је сачувати идентитет у тућој држави, а наш народ у Мађарској је то успео кроз векове. Велику улогу у томе има наша црква, која је одувек била стoжер нашег опстанка, као и школство, а потом и друге институције, које окупљају Србе. Радују ме добре вибрације на данашњој раскрсници српске и мађарске културе, па и политике. Заправо осећам исто, што сам осеђао, као дете у свом родном селу, где смо живели мултикултуралност у оној најискренијој форми, а то се сада дешава и на нивоу две државе. Радује ме ако сам својим радом и другима пренео део тог осећања. Велика ми је част и мислим да је овим чином одликовано и све оно оно што сам од куће у живот понео, и то са највишег нивоа наше матице Србије. Захвалан сам на овом признању", рекао је Милан Ђурић.

  Биографија

Милан Ђурић је рођен у Баји (Мађарска) 1978. године. Дипломиранo је и завршио мастер студије на Академији уметности у Новом Саду и добио звање академског уметника и професора ликовне културе.

Од ране младости активно учествује у културном и политичком животу Срба у Мађарској, најпре као члан Скупштине Самоуправе Срба у Мађарској, a потом од 2007. до 2011. године као потпредседника Самоуправе Срба у Мађарској, кровне организације српске мањине у овој земљи.

Био је делегат Срба из Мађарске у Скупштини дијаспоре, као повереник за културу и образовање и делегат у Националној фондацији за културу у Мађарској (НКА) где је заступао интересе Срба у Мађарској. 2011. године изабран је за директора Културног и документационог центра Срба у Мађарској. Овом институцијом руководио је 9 година све до њеног укидања до јануара 2020. године. За то време организовао је више стотина разних културних и научних програма од којих је најзначајнија била манифестација Месец српске културе, која је стекла међународни карактер. У оквиру поменуте институције руководио је и Издавачком радионицом „Венцловић",чији је главни и одговорни уредник био угледни српски књижевник и професор Петар Милођевић. Ова издавачка кућа се бавила издавањем дела српских књижевника у Мађарској и њиховим преводима на мађарски језик. За време његовог рада у Културном и документационим центру Срба у Мађарској ова институција је одликована угледним признањем, Великом плакетом Удружења књижевника Србије, за промовисање и очување српске културе, српског језика и ћириличног писма и јачање веза српске заједнице у Мађарској са Србијом и Удружењем књижевника Србије.

Од 2002. године па све до данас ради као професор ликовне културе у Српској гимназији Никола Тесла у Будимпешти.

2008. године заједно са неколицином српских уметника у Мађарској оснива Удружење уметника „Круг" са седиштем у Будимпешти које је присутно на уметничкој сцени Мађарске. Члан је Удружења ликовних уметника Мађарске (МАОЕ), немачког удружења уметника „Westkunst Nied". Самосталне и групе изложбе је имао у Паризу, Франкфурту, Милану, Варшави, Прагу као и у више градова Мађарске, Србије, Румуније, Хрватске и Словеније. Награђиван је и за свој уметнички рад. Осим ликовне уметности пише и поезију која је објављивана у више заједничких издања и часописа, попут „Данице" Вукове задужбине, часопису „Златна греда", листа за културу, књижевност и уметност Срба у Мађарској „Невен" и другде.

Милан Ђурић добитник је награда:

- Златна значка Културно просвене заједнице Србије и Министарства
спољних послова Србије
- Велика плакета Народне скупштине Србије и Одбора за дијаспору
- Пријатељи сатире коју додељује Удружење сатиричара Србије
- Награда „Јаков Игњатовић" коју додељује истоимена задужбина
- Повеља Матице исељеника Србије и Срба у региону
- Теслинa медаљa за заслуге коју додељује Теслина научна фондација,
Филаделфија

Одликовања поводом Дана државности добили су бројни заслужни појединци и институције.