Мачванска свадба у Мериленду

Кад лишће пожути ваља се оженити, да би нам фотографија имала с ким пожутети. Тако се отприлике некада размишљало. Времена су се променила, али чувари обичаја не дају старе вредности забораву.

Надахнута стилом живота предака, Шапчанка Биљана Реган као да за умор не зна. Током септембра је у свом дворишту у Силвер Спрингу у Мериленду дан за даном одржавала изложбу народних ношњи Балкана и путем друштвених мрежа их представљала заљубљеницима у фолклор. На тај начин је, у инат корони, допрла до оних који су заинтересовани за њену богату колекцију.

У октобру је решила да својим костимима пружи мало живости и то уз сватове. Све је морало бити како предања старијих налажу: кротко момче, девојка из добре куће, девер, пушка и јабука, дукати, сито и жито...

Најпре су се на плоту одвијали преговори будућих пријатеља око симболичне куповине младе, за шта је коришћен аутентични новац из прошлости, а након договора је младожења требало да се докаже гађавши воћку на канапу. Уследило је извођење младе из куће и други обичаји, који су укључивали и међусобна даривања. Гости су при доласку послуживани погачом, сољу, медом и ракијом.

На концу је млада повела коло, које се развило и привукло пажњу и комшија Американаца.

Преневши још једанпут дух Мачве, Србије и Балкана преко океана, Биљана Реган и њени пријатељи су искористили овај повод да се после успешно изведене фолклорне представе окрепе специјалитетима из родног краја.