Ранкин хидроцентрала на Нијагари најбоља адреса за Теслин технички музеј

Rankine хидроелектрана је названа по оснивачу Niagara Power Co, William Birch Rankine, правнику из Њујорка. Градња је почела 1901. године, а пуштена у погон 1905. године са капацитетом од 94.6 МW електирчне снаге распоређене на 10 генератора који су грађени према Теслиним патентима.

Пошто је струја коју су производили генератори радила на 25Hz, морала је бити преведена у 60Hz јер је то данас северноамерички стандард. Прича је интересантна јер је Тесла имао жустре расправе и неслагања са инжењерима Westighouse Electric & Manufacturing Co. око радне фреквенције генератора и заговарао идеју од 60Hz која је најефикаснија за моторе и генераторе узимајући у обзир расподелу наизменичних струја у арматури истих и односу загревања и ефикасности рада.

На крају је преовладала идеја тима инжењера Westighouse компаније и 25Hz је постао стандард за прве 3 хидроелектране. Прве две хидроелектране Адамс 1 (пуштена у погон 1895.) и Адамс 2 (пуштена у погон 1902.) саграђене су на америчкој страни Нијагариних водопада. Нажалост, Американци су срушили обе хидроцентрале, због чега данас жале, јер само Канађани имају сачуван објекат непроцењиве вредности који би требало да постане део туристичке атракције до краја 2021. године.

Када је Северна Америка 1930. прешла на систем производње електричне енергије од 60Hz, електричну енргију која је прозиводила Rankine хидроелектрана морала је бити претворена са 25Hz на 60Hz и од тада је служила као подршка модерним хидроелектранама за напајање Торонта.

Rankine хидроцентрала је затворила погон 2009. године, поново се нашла под приватним окриљем Нијагара паркса (Niagara Parks Commision) и од тада се води расправа око њене даље судбине.

Ипак, одлучено је да се од хидроелектране направи туристичка атракција и уврсти у културну баштину Канаде.

„Обишли смо простор за који смо заинтерсовани, а он износи око 850 квадрата укупног простора од чега би 500 квадрата било намењно за перманентну изложбу експоната, 100 квардата за аудиторијум и приказивање филмова, 100 квадрата за истраживачки центар и архиву, 100 квардата за канцеларије и састанке, и осталих 50 квадрата за лабораторију.

Планирано је да групе и појединци проведу више сати у обиласку, јер ће објекат, поред музеја, нудити и бројне друге садржаје-ресторан, кафић, продавницу сувернира, као и посету подземних ходника и турбина до којих би се силазило лифтом, у дубину од 45 метара. Изложили смо како замишљамо изглед самог музеја, и који су све радови потребни за поставку Теслиних експоната.

Драго ми је што је менаџмент Niagara Parks Commision задовољан идентитетом на коме радимо још од 2009. године. Јако им се свидео наш лого који је наш директор за уметност и маркетинг, моја супруга Јована (по занимању графички дизајнер), развила 2010. године и који смо заштитили.

Следеће што нас очекује је серија састанака са менаџментом Нијагара паркса до постизања заједничког става који ћемо крајем априла изнети Комисији и која ће у мају ове године одлучити о интеграцији музеја у Ранкине хидроцентрали и њиховом туристичком комплексу. Ако исход буде позитиван, онда ће се радити на детаљима имплементације о којима сада, наравно, не могу да говорим.

По нама, најбоље решење за отварање првог Теслиног музеја на простору Северне Америке је у згради Rankine хидроцентрале. То би био градниозни пројекат и споменик Тесли баш тамо где је он направио нову техничку револуцију која је развила Америку и Канаду, и осветлила цео свет.

29. фребура имали смо прилику да проведемо пуних пет сати са менаџментом Niagara Parks Commision (David Ademesom, Chief Execiture Office и Marcel Gruoss, Director of Engineering) на гала вечери коју је приредила организација NTEC (Nikola Tesla Educational Centre). То је била одлична прилика да се боље упознамо са кључним људима који ће утицати на коначну одлуку о интеграцији музеја у њихов туристички систем", каже за РТС Немања Јевремовић, творац идеје о оснивању Теслиног техничког музеја у Канади.