Београд пре Џакарте

Петнаестогодишња београдска харфискиња Ирина Пејоска, крајем јануара путује у Џакарту, где ће одржати два концерта, од којих један у концертној дворани главног града Индонезије, а други у луксузном ресорту The Sundanese Cultural Village који је, овом инструменту и музици у част, назван "Харфа у планини" ("Harp on the Mountain"). Концерту, који је заказан за 28. јануар, присуствоваће и Слободан Маринковић, амбасадор Републике Србије у Индонезији.

Млада харфискиња ће свирати захтеван програм који чине дела Дебисија, Дуранда, Пескетија, Забела... а, који ће премијерно, пред овај пут представити београдској публици, концертом у Свечаној сали Матици исељеника и Срба у региону, у четвртак, 18. јануара са почетком у 19 сати, јављају организатори.

Иначе, Ирина Пејоска је ученица Средње музичке школе Станковић у Београду, а њену професионалну каријеру гради магистар харфе, професорка Ивана Пејоска, и сама врхунска музичарка и педагог са највише признања, имајући у виду број награда на домаћим и иностраним такмичењима којима се могу похвалити њени ученици. Млада уметница је искуство и знање стицала и похађајући мастер курсеве код еминентних харфиста као што су Ирина Цинк (Швајцарска), Олга Шевелевич (Русија), Емануела Дел Спонти (Италија) и Ијан Џонс (Велика Британија).

Преносимо део самосталног представљања петнаестогодишње српске харфискиње које на сликовит начин прича њену биографију, али и уметничку особеност:

Зовем се Ирина Пејоска.

Живим у Београду и од 10. новембра 2017, имам петнаест година. Похађам Савремену гимназију и упоредо идем и у средњу Музичку школу "Станковић" на којој сам прошле године, као матурант основног музичког образовања на одсеку за харфу, проглашена Ђаком генерације.

Највише волим своју породицу, харфу па историју.

Зато ћу вам препричати чудесан догађај од пре 3500 година. У то прадавно време, становници Акадског краљевства, освајачи Кедрове шуме и Сребрних планина, оставили су у древном граду Угариту (на тлу данашње Сирије) запис магијске песме. Запис те мелодије, данас познате као Хуритска химна, дешифрован је прошлог века са 29 древних таблица. Тако је откривена арија лирике давнина, песма која је била посвећена сиријској лунарној богињи Никал, жени бога Месеца. На таблицама испод нотног записа, остала су уклесана упутства о начину извођења на - харфи. На интернету можете чути хуритску култну песму из старог Угарита. Изводи је Мајкл Леви, композитор и музичар, познат по реконструкцијама древне музике и њиховом извођењу.

Мислим да су Месец и његова богиња Никал учинили да волим Три ноктурна, три "ноћне музике" Клода Дебисија. Волим да га слушам и волим да свирам све његове композиције које сам до сада имала на програму.

Историја и мама су учиниле да волим харфу. Јер, најпре сам свирала виолину. Харфа је старији инструмент. Захваљујући мами, која је професорка харфе, свакодневно сам слушала звуке инструмента на којем је некада давно свирана Хуритска химна из древног Угарита.

То је кружење љубави и музике у природи, зар не!

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.