„Српски национални интереси – јуче, данас, сутра“ у Паризу

Овај пројекат представља свеобухватну, дугорочну и стратешку иницијативу коју је, министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен да прати стање, предлаже мере и учествује у координацији активности у области односа Републике Србије са дијаспором, покренуо са дубоким уверењем да је дошао тренутак да Србија институционално стане у одбрану свог историјског, културног и националног достојанства.

Подржан од стране Владе Републике Србије, пројекат има за циљ да кроз сарадњу са водећим српским научним, културним и просветним институцијама, као и српском дијаспором широм света, креира трајни институционални оквир за политику памћења, очување идентитета и одбрану историјске истине.

„Истина је темељ слободе, а памћење је њен чувар. Србија данас јасно поручује, нећемо више дозволити да други пишу нашу историју уместо нас. Нећемо пристати на фалсификате, прећуткивања и ревизију историјских чињеница које се врше на нашу штету. Историја није збирка сувих података и хронологија догађаја. Она је темељ наше самосвести, нашег идентитета и нашег права да трајемо као народ. Она је сећање на хероје, на жртве, на славу и страдање. И зато она не сме бити препуштена туђим тумачењима. Она мора бити брижљиво чувана, негована и преношена генерацијама које долазе“, поручио је министар Милићевић.

„Посебан акценат стављамо на повезивање са нашом дијаспором, која није само чувар језика, вере и традиције у туђини, већ активни партнер у мисији очувања националног

идентитета. Управо зато један од кључних сегмената пројекта јесте унапређење образовних програма и доступност адекватних уџбеника, попут националне читанке, за децу српског порекла у расејању. Морамо променити и свест – и код институција, и код родитеља. Не можемо очекивати да деца памте ако им не пружимо алате за памћење. Наш циљ није само очување традиције, наш циљ је стварање генерација које знају ко су, одакле потичу и зашто је то важно“ – истакао је министар Милићевић.

Скупу су допринели истакнути српски интелектуалци и научници чија су излагања представљала дубок, аргументован и инспиративан оквир за националну рефлексију:

Академик проф. др Светислав Божић је говорио о непресушној ризници и наслеђу српске духовне музике као једном од најснажнијих израза нашег духовног идентитета. Он је истакао да се у српској духовној музици не налази само звук, већ и вера, историја и трајна културна вертикала народа који је кроз векове своје страдање и своју славу умео да преточи у хармонију.

Проф. др Бранко Ракић се осврнуо на положај Србије унутар југословенске државне заједнице, указујући на систематску разградњу српског питања након Другог светског рата. Он је снажно аргументовао како су кроз уставне инжењеринге и политичке притиске српски интереси маргинализовани у корист идеолошке равни која није признавала националну реалност.

Проф. др Чедомир Антић је говорио о настанку српске државности у средњем веку, као и о великим државним циљевима које је Србија поставила у 19. веку. Његово излагање је подсетило на историјску зрелост српске државе и континуитет њеног борбеног и културног трајања.

Проф. др Александар Раковић саопштио је: „Срби су вековима изложени иностраном религијском интервенционизму. На ободима српског народа конверзије су најчешће праћене стварањем анимозитета према изворном српству. Српски народ мора да се одупре том виду одлива становништа у друге идентитете“.

„Ово није борба само за историјску истину. Ово је борба за право да се постоји са достојанством. За право да нас наша деца не питају једног дана: „Зашто нисте говорили кад су ћутали сви други?“ Ово је наша обавеза, не само као политичара или научника, већ као људи који воле свој народ. Србија памти. Србија зна. И Србија неће дозволити да јој се отме прошлост, јер она брани своју будућност. Са оваквом подршком, знањем и јединством, корачамо даље – не да бисмо се вратили у прошлост, већ да бисмо јасно обележили пут ка поносној и истином утемељеној будућности", закључио је министар Милићевић.

У Генералном конзулату Републике Србије у Минхену одржан је први скуп у оквиру националног пројекта под називом „Српски национални интереси – јуче, данас, сутра“, и то 5. априла. У Брунену у Швајцарској, 6. априла, настављен је рад на националном пројекту „Српски национални интереси – јуче, данас, сутра“.