Представљена књига Лазе Костића у Америци

Библиотека града Сомбора „Карло Бијелицки" је објавила Костићеву филозофску књигу „Основно начело" на српском (2015) и енглеском језику (2016) у преводу др Предрага Чичовачког, професора филозофије на колеџу Холи крос у држави Масечутис у Америци, и Хајди Наде Грек, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Милош Растовић, координатор за културу Српског народног савеза, Питсбург.

У сали знатижељних посетилаца, о животу и делу Лазе Костића и његовој филозофској књизи „Основно начело" говорио је преводилац ове књиге на енглески језик професор Предраг Чичовачки. У уводном делу присутнима су се обратили: др Џејмс Свиндал, декан факултета и професор филозофије на Дјукејн универзитету, Џон Мартић, председник Српског народног савеза и Милош Растовић.

Др Џејмс Свиндал и Џон Мартић су истакли значај сарадње ове две институције како би се дело Лазе Костића и друга блага српске културе и традиције приближила америчкој публици.

Прошле године је на Дјукејн универзитету представљена драгоцена књига „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије" коју је објавио Себастијан прес, издавачка кућа Западноамеричке епархије Српске православне цркве у северној и јужној Америци.

„Прво издање ове књиге је објављено 1884. на српском језику. После више од једног века, ова филозофска књига је први пут објављена на енглеском језику како би српска филозофска традиција постала приступачнија америчкој и западној публици уопште. Оно што је заједничко Лази Костићу, професору Чичовачком и мени јести да смо сва тројица из Сомбора, града који поседује плодну атмосферу за писце, песнике, филозофе и уметнике", нагласио је Милош Растовић.

Професор Чичовачки је говорио о непомирљивој и бунтовној Костићевој природи у друштвеном окружењу Србије 19. и почетком 20. века. Костићев раскалашни филозофски и уметнички дух је уздигао поезију у врх српске и европске уметничке традиције. Трагична љубав са Ленком Дунђерски која је била пуно млађа од њега, дала је трајни печат његовом животу и постала инспирација за његову најпознатији песму „Santa Maria della Salute". У тој песми је уткана његова непресушна љубав и патња за Ленком.

Према речима професора Чичовачког, књига „Основно начело" се скривала у подрумима архива и није била превођена ни на један страни језик „како не би могли бити исмејани у цивилизованој Европи."

„Плашимо се скандала, док ту у ствари има толико тога чиме би требало да се поносимо," као што је српска епска поезија за које свет једва да и зна", истиче проф. Чичовачки.

Костић је био један од најобразованијих људи свога доба, говорио је осам страних језика и био добар познавалац европске филозофске традиције. У овој књизи Костић се подсмева филозофској традицији, али исто тако нуди и свој филозофски поглед на свет. Говорећи о традиционалним филозофским питањима старе Грчке и историји западне филозофије, Костић је пронашао главни извор света и свих ствари у начелу „укрштавања". Док је Хераклитова филозофија заснована на јединству супротних моћи, Костић укрштава супростављене стране у једном начелу. Хармонија и симетрија су две манифестације начела „укрштавања." Хармонија и симетрија стварају лепоту коју је он пронашао у античкој грчкој трагедији и српским епским песмама.

Предавање професора Чичовачког је на најбољи начин дочарало главни импулс Костићеве филозофије и живота и српског народа у целини, а што су западни народи запоставили, а то је линија срца. Док је западна филозофска традиција опседнута умом, Костић је осликавао снагу емоција и душе.

У знак захвалности на доприносу представљања српске културе у Америци, Џон Мартић је у име Српског народног савеза поклонио књигу „Српски народни савез - првих 100 година" професору Чичовачком. 

Овај догађај су организовали Дјукејн универзитет и Српски народни савез, најстарија српска организација на америчком континенту (1901) која негује српску културу и традицију. У контексту представљања дела и живота Лазе Костића, на пролеће идуће године на фестивалу српскога филма на Питсбуршком универзитету се планира приказивање филма "Santa Maria della Salute", посвећеном Лази Костићу у режији Здравка Шотре.