Глас Срба из Америке далеко се чује

Програм Радио Авале Александар Саша Жигић је започео октобра 2009. године. То је радио емисија која се емитује суботом од 13 до 14 сати на најјачој радио станици у Чикагу за етничке програме, WNDZ-у, и чује на целој широј територији Чикага, у самом граду и свим насељима у Илиноју, северној Индијани и јужном Висконсину. Нешто касније, настаје емисија Српска разгледница из Америке која се емитује преко Сателитског програма РТС-а и део је Медијске мреже српске дијаспоре коју уређује Мирјана Раичевић Тасић.

 А како је све почело питамо колегу Жигића?

Пре седам година сам био на слави код српских лекара у Чикагу, и гласно размишљао да, ако би само десетак присутних лекара имало рекламу у емисији, било би довољно да се покрије трошак за изнајмљивање термина. Доктор Жељко Атлагић је рекао: "Ево ја ћу да кренем први, за срећу". Уплатио је рекламу, а одржава је и данас.

Временом је Радио Авала прерасла и у нешто много више од радио емисије. Ту је и веб сајт, на стотине видео снимака које постављам на на Јутјуб каналу, који има преко милион и сто хиљада прегледа, слање података и видео снимака на велики број адреса...

Главни разлог што немамо дужи радио програм је свакако, цена закупа термина, који кошта скоро 14 хиљада долара годишње, за један сат недељно. То не укључује бројне друге трошкове, од одржавања веб сајта, путне трошкове, камеру, компјутер, опрему за монтажу, софтвере...

Неке трошкове покривам рекламама, али проблем је што америчке фирме нису заинтересоване да се огласе на оваквој врсти програма. Можемо се ослонити на српске и понекад грчке компаније, мада је и њих тешко придобити за рекламирање. Тешко ми је да схватим што неке велике фирме, са милионским обртом годишње, не желе да подрже програм на српском језику уплатом реклама, које су, за америчке прилике, више него повољне.

Радим и емисију Српска разгледница из Америке која се емитује преко Сателитског програма РТС-а. Емисија је прилично гледана, што закључујем по информацијама које стижу до мене. Гледана је у Европи, посебно у Швајцарској и Аустрији, широм САД и Канаде и у Аустралији.

У Цириху сам имао лепе сусрете са гледаоцима који су желели да се заједно сликамо за успомену, а добијам редовно и позиве из разних крајева Америке да дођем и камером забележим активности српске заједнице. Нажалост, нисам у могућности да то прихватим.

 Недавно сте прославили седму годишњицу радио емсиије и шесту годишњицу Разгледнице...

Такве забаве су релативно добро посећене, прилика је да се људи окупе, провеселе, подсете на важност медијског присуства и у САД-у и матици...али, то је и прилика да прикупимо средства за даљи рад.

Морам да кажем да једино ја знам колики труд улажем током целе године возећи на стотине километара недељно, од Индијане до Милвокија и свих тачака између, као и у припреми снимања, обради и монтажи материјала.

Понекад се људи изненаде када чују да немам сараднике, да све радим сам: радио емисије сваке недеље, телевизијску емисију сваке друге и око 10-15 прилога месечно за дневни програм.

 Које теме обрађујете у својим емисијама?

Реч је о покривању свих битних догађаја у спрској заједници, од оних у Генералном конзулату Србије, црквеношколским општинама, организацијама, удружењима, гостију из Србије, успешних људи и свега што може бити интересантно како за гледаоце у Америци, тако и широм света.

Трудим се да у радио емисији пренесем најновије вести из Србије и региона, као и неке локалне вести важне за српску заједницу. Има и музуике, најаве предстојећих догађаја... Један од лепших сусрета је када се Срби из различитих земаља друже, као што је недавно био случај са Србима из Америке (Божур из Чикага) и Швајцарске (КУД Абрашевић). Предност радија је што за тај медиј није потребна никаква претплата, јефтин је, покрива велику територију, а свако има радио у колима, врло је популаран јер се у колима проводи пуно времена.

 Шта нам можете рећи о нашој дијаспори у Чикагу?

Што се тиче српске дијаспоре у Чикагу, мислим да је јака и значајна. Али, због великих раздаљина постоји опасност да један део заједнице не буде довољно упознат са активностима друге. Због тога је јако битно да медијски опстанемо, да имамо радио и тв емисију, па и видео снимке на Ју тјубу...До мене стижу похвалне речи за посао који радим, тако да ми је то, и поред свих тешкоћа, мотивација за даљи рад...

 На који начин се информишу наши људи у Америци?

Што се тиче информисања Срба о збивањима у матици, оно је доста олакшано, јер постоји неколико популарних ТВ провајдера који омогућавају гледање практично свих ТВ канала из Србије, Републике Српске и региона, а такође се могу лако чути сви радио програми, чак и преко телефонских апликација. Ту је наравно већ годинама и РТС Сателит који се може гледати потпуно бесплатно, без икакве претплате, чак и без интернета, са савршеном сликом, који гледа значајан број људи.

Можда сам пристрасан, али РТС је за мене убедљиво најквалитетнији канал и свакодневно га пратим. Мислим да он пружа све, од информација до забаве, и то највишем нивоу. У Америци и Канади је веома популаран и БН из Бијељине.

Медија на српском језику у САД нема пуно. Треба имати на уму да у српској заједници у Америци има и пуно људи који су овде рођени, па воле да прате медије и на српском и на енглеском језику. Тако рецимо лист Американски Србобран излази још од 1906. године у Пенсилванији, и има секције на српском и енглеском. Издавач је Српски народни савез. Треба поменути и лист Слобода, који излази у Чикагу више од шест деценија. Штампа се два пута месечно, а издавач је Српска народна одбрана, организација коју је основао Михајло Пупин 1914. године.

Али, велика је штета што оволика заједница, а претпоставља се да у САД-у живи око милион Срба, нема целодневни радио и тв програм.

 Како Вам изгледа Америка после избора?

Стекао сам утисак да је већина Срба у Америци гласала за Доналда Трампа. То ми је рекао и доктор Жељко Атлагић на управо одржаној слави српских лекара у Чикагу. Доктор верује да је огромна већина гласала за Трампа. А дан раније, на слави у цркви Свети Василије Острошки, отац Ђуро Кросњар се захвалио члановима парохије што су услишили његову молбу да гласају за Доналда Трампа и рекао да ће се молити у цркви за њега да наредни период протекне у реду.

Чини ми се да међу Србима у Америци влада велики оптимизам и задовољство што је Доналд Трамп победио на председничким изборима. Интересантно је да је победу однео добрим делом и захваљујући победи у савезним државама где живи велики део српског становништва, као што су Висконсин, Охајо, Пенсилванија и Флорида, где је сваки глас био важан.

 И за крај, порука за наше читаоце и гледаоце...

Желим да се захвалим свим гледаоцима Разгледнице и свима који прате моје прилоге на РТС-у и подсајту Дијаспора на Порталу РТС-а. Сугестије, коментаре и идеје за снимање су увек добродошле. Одрастао сам не само уз РТС, већ и на РТС-у, јер сам већ са 15 година радио на Радио Београду, а са 17 на телевизији. Значај РТС-а је огроман, веома је гледан, утицајан и поштован. Вероватно ни ја не бих био тога свестан да не живим ван Србије. Зато хвала свима у тој медијској кући, посебно Програму за дијаспору РТС-а, на челу са главном уредницом Татјаном Ћитић.