Нема нових одељења допунске наставе

И нове генерације Срба у дијаспори настоје да им потомци не губе контакт са земљом порекла њихових предака. Влада све веће инересовање да им деца уче српски језик и основе историје и културе српског народа. И ове године изборна настава обавља ће се у Швајцарској, Немачкој, Француској, Белгији, Грчкој, а од прошле године и у Норвешкој и Финској.

Сви наставници ће, према речиме Милке Андрић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја да буду они досадашњи, њих 24 редовна и 21 хонорарни. Средином августа у Београду организован је стручни семинар на коме је присуствовало од 45 наставника, из иностранства њих тридесет шесторо.

Предавачи на семинару били су проф. др Марко Шуица (професор историје на Филозофском факултету), др Милка Андрић (професорка српског језика и књижевности и руководилац Групе за развој наставе, уџбеника и наставних средстава у Министарству просвете, науке и технолошког развоја), мр Мишко Јовановић и Оливера Абадић - актуелни наставници допунске наставе, који су имали презентације своје наставне праксе и практичан рад са наставницима.

Држава Србија годишње издваја из буџета око сто шеснаест милиона динара за рад допунских школа у иностранству.

Прошле године основане су први пут школе у Норвешкој и Финској - формиране су три групе ученика у Ослу и две у Хелсинкију.

"Захтеву из Норвешке, да се ове године и у другим годинама ове земље формирају нове групе, нисмо могли изаћи у сусрет", каже Милка Андрић за Програм за дијаспору РТС-а.

Министарство просвете такође није удовољило ни захтевами из САД-а - Петерсона у Њу Џерсију да се организује допунска настава. Школа на српском језику тамо већ постоји јер је финансирају родитељи који су преко Црквено-школске општине Свети Јован Јован Крститељ тражили од Министарства Србије да им дозволи увођење педагошке евиденције јавних исправа.

Допунску наставу у иностранству похађа око четири хиљаде ученика у више од двестотине група.

Министарству просвете свакодневно пристижу нови захеви за остваривање допунских школа и у другим до сада необухваћеним европским земљама, те из Канаде, Аустралије, Јужноафричке Републике, Русије и Египта.

Према речима Милке Андрић, отварање нових група, односно решавање поднетих захтева, очекује се за следећу школску годину.

Ширење мреже допунских школа на српском у дијаспори, зависи од буџета Србије која их финансира. За то време, док се школе не отворе свуда где је тражено, многа српска деца учиће језик својих родитеља у организацији Српске православне цркве или ће родитељи и даље плаћати наставнике који их обучавају.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.