понедељак, 04.02.2013, 12:45 -> 14:05
Драшковић: Протести напад на идентитет
Напад на ћирилицу је напад на идентитет и опстанак српске мањине у Хрватској, оценила је данас директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Славка Драшковић. Она напомиње да је Хрватска потписница Европске конвенције о правима националних мањина из 2003.године.
Др Славка Драшковић очекује и подржава напоре Хрватске у поштовању Закона о језику и писму и омогућавање Србима двојезичности, и поред бурне реакције грађана овог града.

Драшковић у писаној изјави подсећа да су Срби највећа национална мањина у Хрватској и напомиње да је та држава потписница Европске конвенције о правима националних мањина из 2003. године.
"Многе одредбе ове конвенције се не спроводе, бројна спорна питања постоје у односу према Србији, која ће Хрватска морати да реши у светлу њеног скорог уласка у Европску унију ", сматра Драшковић.
Према њеним речима, ово се, пре свега, односи на подручје образовања, културе и информисања, ради очувања националног и верског идентитета Срба на подручју Хрватске. Оно што држава Србија захтева је да се уведе реципроцитет када су у питању права која ужива хрватска национална мањина у Србији са правима која би требало да имају Срби у Хрватској, нагласила је Драшковић.
Република Србија је Уставом и законом регулисала права мањина на начин који је усклађен са европским стандардима, оценила је Драшковић, указујући да "такав положај српске заједнице у државама окружења није ни приближан", док о "реципроцитету нема говора". У Хрватској Срби имају статус националне мањине, али не и поштовање права које тај статус обезбеђује, сматра Драшковић. У Словенији и Албанији тај статус за Србе није остварен и њихов положај је изузетно неповољан, рекла је Драшковић. Она је напоменула и да су Срби, тамо где се сматрају аутохтоним народом, као у Црној Гори, изложени свакодневним притисцима да се одрекну свог националног идентитета.
Да би поштовала права и обавезе према српској националној мањини у својој земљи Хрватска треба да:
1. Да испоштује преузете обавезе из међународних и билетеларних споразума а посебно Бечки споразум о сукцесији (Анекс Г) из 2001. године, који регулише приватну имовину и стечена права.
2. Враћање одузетих станарских права, покретне и непокретне имовине. Преко 40.000 избеглица из Републике Хрватске није повратило своје станарско право.
3. Правичну надокнаду за уништену, оштећену и несталу покретну и непокретну имовину. Ова имовина према незваничним подацима процењује се на 30 милијарди евра.
4. Обнова имовине;
Пошто повратак још није одржив онима којима су обновљене куће ( још се нису вратили,) прети опасност да Хрватској морају да надокнаде уложена средства и да због тога кривично одговарају.
5. Исплата доспелих а неисплаћених пензија.
6. Признање комплетног радног стажа до 1991. и конвалидацију радног стажа са признатим доприносима за период 1991-1995. година.
7. Исплата девизне и динарске штедње;
Свим грађанима Хрватске, изузев избеглим Србима, који су имали штедне улоге код бивше „Југобанке", омогућено је подизање штедних улога још 1992. године. Сви досадашњи појединачни покушаји да штедише дођу до своје уштеђевине остали су безуспешни.
8. Новчану надокнаду за неучествовање у процесу приватизације.
У Хрватској је извршена приватизација капитала без учешћа Срба који су на овај начин дискриминисани и материјално оштећени.
9. Ревизија пресуда за ратне злочине донесених у одсуству окривљених, поштено и уједначено процесуирање ратних злочина и престанак етнички мотивисаних суђења. Пристрасна, дискриминаторска суђења за тобожње ратне злочине и постојање тајних оптужница, као и чести појединачни напади на Србе, што спречава повратак и уноси несигурност међу оне који живе у Хрватској.
10. Статус боравка и држављанства за повратнике;
11. Завршетак процеса ексхумације и идентификације несталих лица;
У Хрватској се још увек налази више од 400 регистрованих гробних места на којима није извршена ексхумација. Идентификација на Институту за судску медицину у Загрбу тече споро што изазива оправдану сумњу и незадовољасто код породица које још увек чекају да сазнају шта се десило са њиховим члановима.
12. Примена Закона о правима националних мањина који Србима у Хрватској, поред осталог, осигурава и право на културну аутономију и заштиту идентитета и то: стварање правних и материјалних претпоставки за оснивање и деловање школа на српском језику и писму; практичну употребу српског језика и писма у јавној и службеној комуникацији;
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментарPitanje
Mene interesuje da li nasa drzava Srbija reaguje na odmeren nacin kod Evropskih institucija ili se sve zavrsava pravima na papiru?
Cirilica
Mislim da bi ovakve proteste u pisanoj formi trebali da se salju na sve zvanicne institucije EU u sto vecem i sto cescem broju!