Читај ми!

Медаљон - Александар Дејановић

Поводом сто година од рођења, рубрику „Медаљон” посвећујемо легенди војвођанске песме – Александру Дејановићу (1923-2000). У Београд долази на студије стоматологије да би упоредо са тим почео да пева у београдским кафанама. При крају студија, у својој двадесет четвртој години, Александар одлази на аудицију у Радио Београд, на наговор чувеног примаша Тодора Фамилића, који га је чуо у кафани „Орач”. Аудицију је положио отпевавши песму „Широк Дунав, раван Срем”, уз пратњу Народног оркестра Властимира Павловића Царевца. Највећи део свог живота провео је у Сремској Митровици радећи као стоматолог. Велики број песама, и као солиста и у дуету са супругом Јеленом Дејановић, снимио је са Тамбурашким оркестром Радио Београда и Радио Новог Сада.

Песме: ,,Не сади, душо, босиљак рани‘‘, ,,По градини месечина сија мека‘, ,,Тапа, тупа насред села добош лупа‘‘ и ,,Ај, Фрушка Горо, ала си нам дивна‘‘, слушамо у интерпретацији Александра Дејановића.

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво