Историја џеза (108) – Одлазак у Чикаго, I део

"Чикашки стил" џеза настао је када су се јужњачки музичари преселили на север после 1917. године, доносећи са собом "Диксиленд" из Њу Орлеанса, који се називаo и "hot jazz".

Диксиленд је еволуирао у нови стил који је популарно назван "Чикашки стил" почетком 1920-тих. Кинг Оливер и Џели Рол Мортон постали су звезде чикашке џез сцене. Оливер је довео Луј Армстронга у Чикаго 1922. док је наступао у кафеу „Dreamland“ са својим „Creole Jazz Band“. Што је још важније, бели музичари, или „алигатори“, присуствовали су Оливеровим наступима како би научили да свирају џез.

Снимци Армстронга са његовим бендом „Hot Five“ и „Hot Seven“ изашли су у годинама од 1925. до 1928. и били су популарни и код црне и беле публике. Ови снимци су означили прелазак оригиналног џеза из Њу Орлеанса на софистициранију врсту америчке импровизоване музике са већим нагласком на соло „корусе“ уместо само малих соло „брејкова“.

Овај стил свирања су усвојили бели музичари који су фаворизовали метре од 4/4 уместо 2/4 такта. Нагласак на солима, бржи темпо, контрабас и гитара (замена традиционалне тубе и бенџа), као и додати саксофони такође разликују свирање у стилу „Чикага“ од стила „Њу Орлеанса“. Када су чикашки музичари почели да свирају нумере у 4/4 такту, поставили су темеље за следећи стил - свинг еру.

Историја џеза (108) – Одлазак у Чикаго, I део

Програмска шема