Клуб Тропикана – Roger Glenn

И иако је био потпуно „уроњен“ у свинг звуке очеве музике док је одрастао, захваљујући блискости са џез краљевима попут Дјука и Попса, Глен је на крају прокрчио свој пут у латино џез  - етаблирао се кроз шегртовање код Монго Сантамарије почетком 70-их година са наступима али и свирајући на албумима „Mongo ‘70“, „Mongo at Montreux“, and „Mongo’s Way“

Ти дубоко укорењени утицаји се остварују на албуму „My Latin Heart“, његовом првом наступу као лидера после 50 година, који сеже до албума „Reachin’“ из 1975. године.

Убрзо након тога, постао је члан проширене музичке породице Доналд Берда,  и не само да је свирао на Бердовом албумима „Black Byrd“ и „Street Lady“, већ се повезао са „архитектама“ тих албума, Фонс и Лари Мизелом, свирајући на њиховим сесијама са Боби Хамфријем („Fancy Dancer“) и Џони Хемондом (Gears). 1976. године предводио је албум „Reachin“. Након касних 70-итх, његов студијски рад се смањило, али је наставио да наступа на Западној обали (преселио се у Сан Франциско) и широм Европе. Као прави мултиинструменталиста, свирао је и кларинет, обоу и саксофон, сарађујући са Кал Џејдером и Дизи Гилеспијем.

На овом албуму, он одаје почаст Џејдеру у заводљивој ча-ча-ча песми „Cal’s Guajira“. На другим нумерама овог дуго очекиваног албума, на којем учествују и гитариста и дугогодишњи сарадник Реј Обиједо (који је свирао на албуму „Reachin’“ пре 50 година), пијаниста Дејвид К. Метјуз (клавијатуриста Сантаниног бенда), басиста Дејвид Белоу, конгеро Дерек Роландо и бубњар Пол Ван Вагенинген, вођа вешто прелази са флауте на „ватреној“ уводној песми „Zambo’s Mambo“ на алт саксофон у песми „Brother Marshall“, затим на вибрафон у прикладно названој мамбо песми „Energizer“, пре него што се врати флаути у романтичној балади „A Night Of Love“. Живахна завршна песма „Samba De Carnaval“ завршава се живахном нотом са аутентичним удараљкама у стилу батакуда.

Две друге снажне мелодије са албума - „Congo Square“ у 6/8 метру и задивљујућа „Angola“ са „јорубским“ вокалима гостујућих бата свирача Џон Сантоса и Мајкл Спира - пружају неку врсту лекције из историје заједно са узбурканим ритмовима афричке дијаспоре.

„Те песме говоре о пореклу музике“, рекао је Глен. „Congo Square“ је пример како се култура из Африке и култура из Европе спајају да би створиле нешто ново. Џез није могао бити створен у Африци и није могао бити створен у Европи. Било је потребно да се обе те културне групе окупе и на начин који је створио музику Америке. И то је, за мене, значајна ствар. И зато се наша музика у Сједињеним Државама развијала другачије од музике на Куби или у Бразилу, на пример.“