Моћни гласови – Catherine Russell

Њено интересовање за музику почело је још у детињству, а к ао млада девојка, обожавала је рани џез - од снимака оркестара њеног оца из 20-их и 30-их до Р&Б музике из 40-их и 0-тих“. Такође је била заљубљена у кантри музику - “јер је волела све што свингује“.

Средином 1980-их, често је посећивала клуб на Менхетну где је гитариста Џими Вивино био вођа бенда. Једне вечери је позвана да пева на сцени са Доналд Фејгеном из бенда “Стили Ден”, а убрзо након тога, позвана је на турнеју са Фејгеновом „New York Rock and Soul Revue “ 1992. године. Када се “Стили Ден” поново окупио 1993. године, Фејген ју је позвао да им се придружи -  била је на турнејама са њима до 1996. године.

Од 2002. до 2004. године, сарађивала је са Дејвид Боувијем као члан бенда и пратећи вокал, али  и свирајући гитару, клавијатуре, мадолину и удараљке на  Боувијевој турнејама “Heathen Tour”, “A Reality Tour” и на његовом албуму “Reality” из касне 2003. године.

Њен пословни партнер и касније супруг Пол Кан предложио јој је да сними свој соло албум, након чега је  доживела велики успон  каријере у којем је прешла из „траженог пратећег вокала првог позива у рок и поп музици“ - у „најистакнутијег вокалног интерпретатора “vintage” џеза и R&B песама“. Уследило је седам албума, отприлике један сваке две године, уз опсежан распоред турнеја по Азији, Аустралији, Европи и САД. Са својим коренима у џезу и блузу, брзо је постала позната у џез круговима и, до јануара 2014. године, била је друга најпродаванија женска уметница на неколико џез топ листа.

Њен глас је описан као „подсећање на многе велике џез и блуз певаче, а фразирање  беспрекорно, уз опуштено извођење, без напора.  “Њујорк тајмс” је навео да њени наступи пројектују „снагу, добар хумор и интелигенцију који испуњавају просторију расположењем добродушности“. 

Њена верзија мелодије Ирвинга Берлина „Harlem on My Mind“ је високо похваљен од стране “Џез тајмса”, који је изјавио да „ако постоји постмиленијалски одговор на Дајну Вошингтон, сигурно је то Кетрин Расел - иста изванредна вокална спретност - “blues shouter “ сусреће џез стилисту, иста снага, иста беспрекорна јасноћа, иста способност да се неприметно прелази из дрског у ватрено“.