Краљеви свинга – Don Redman

Редман је рођен у Пијемонту, у Западној Вирџинији, у музичкој породици - његов отац је био наставник музике, а мајка певачица. Почевши да свира трубу са три године, Редман се придружио свом првом бенду са шест година, а до 12 година је вешто свирао све дувачке инструменте, од трубе до обое, као и клавир! Студирао је на „Сторер“ колеџу у Харперс Ферију и на Бостонском конзерваторијуму, а затим се придружио Били Пејџовом бенду „Broadway Syncopaters“ у Њујорку. Био је ујак саксофонисте Дјуиа Редмана, и праујак саксофонисте Џошуе Редмана и трубача Карлоса Редмана.

Године 1923. придружио се оркестру Флечера Хендерсона, углавном свирајући кларинет и саксофоне. Почео је да пише аранжмане, много доприневши формулисању звука који ће постати свинг. Заштитни знак његових аранжмана био је бенд који је свирао хармонију уз писане соло деонице, лимени и дрвени дувачи су имали  образац „позив-одговор“, при чему се мелодија премештала између оркестарских секција и солиста. Употреба ове технике била је софистицирана, веома иновативна и чинила је основу многих писања музике за биг бендове у наредним деценијама.

Године 1927. Џин Голдкит га је убедио да се придружи бенду „McKinney's Cotton Pickers“  као њихов музички директор и бендлидер – и постао је заслужан за њихов велики успех. Аранжирао је више од половине њихове музике (делио је аранжерске дужности са Џоном Несбитом до 1931. године).

Свој сопствени бенд формирао је 1931. године, добивши резиденцију у џез клубу „Connie's Inn“ на Менхетну. Редман је потписао уговор са „Brunswick Records“ и предузео серију радио емисија. Редман и његов оркестар су такође компоновали музику за анимирани кратки филм „I Heard“, део серије о Бети Буп. Плоче из Брансвика које је Редман направио између 1931. и 1934. године биле су једни од најсложенијих pre-swing аранжмана популарних мелодија. Редманов бенд се није ослањао само на ритам или сјајне солисте, већ је имао свеукупни ниво аранжманске софистицираности који се ретко чуо код других бендова тог периода. Популарни вокал, Харлан Латимор, је током овог периода отпевао око половину вокалних песама, а сам Редман је повремено био вокал, приказујући духовит, рецитаторски вокални стил у песмама као што су „Doin' What I Please“ и „I Gotcha“.

Када је распустио свој оркестар, концентрисао се на писање аранжмана као фриленсер. Неки од његових аранжмана постали су хитови за Џимија Дорсија, Каунта Бејсија и Харија Џејмса. Путовао је у Европу 1946. године водећи „all star“ бенд у којем су били Дон Бајас, Тајри Глен и Били Тејлор. Појавио се у емисији „Uptown Jubilee“ на CBS телевизијској мрежи током сезоне 1949. године. Педесетих година 20. века био је музички директор певачице Перл Бејли.

Почетком 1960-их, свирао је клавир за „Georgia Minstrels Concert“ и сопран саксофон са бендом Јубија Блејка и Нобла Сисла.