Биг биг бенд – Casa Loma Orchestra

Бенд се окупио 1927. године као „Orange Blossoms“, а променио је име у „Casa Loma“ до времена својих првих снимака 1929. године, убрзо након што је одсвирао осмомесечни ангажман у „Casa Loma“ хотелу у Торонту. Чланови оркестра су постали власници, акционари и чланови управног одбора. Чланови бенда су ангажовани на основу „музичке и сродне“ компетентности и поштовали су строга правила понашања и финансија. Пошто је бенд деловао као колективна група, за разлику од скоро свих других бендова који су имали „вођу“ за кога су сви радили, бенд је одржавао стабилан састав особља који се мало разликовао. Чланови који су кршили правила могли су бити позвани пред „одбор“, њихов уговор би могао бити откупљен и могли би бити избачени из бенда.

Бендом је првих неколико година руководио виолиниста Хенк Бјађини, иако је каснији вођа, саксофониста Глен Греј (1900–1963), од почетка био „први међу једнакима“. Сложени аранжмани захтевали су талентоване музичаре као што су тромбониста Пи Ви Хант, гитариста С. Џек Бланшет, трубач Френк Л. Рајерсон, трубач Сони Данам, кларинетиста Кларенс Хаченрајдер, бубњар Тони Бриља и певач Кени Сарџент. Аранжмане су радили Џин Гифорд, који је такође компоновао већи део аранжмана бенда, Спуд Мерфи, Лари Вагнер, Салвадор „Тути“ Камарата и Хорас Хендерсон. Гифордови аранжмани су у великој мери заслужни за звук бенда, али чак је и он постао жртва строгих правила бенда,  1935. године.

Њихова појављивања средином 1930-их у дуготрајним радио програмима комедије и варијетеа, „Camel Caravan“ (наведен са њиховом темом „Smoke Rings“) повећала су њихову популарност, а Греј је одлучио да не диригује бендом у раним годинама, свирајући у саксофонској секцији док је виолиниста Мел Џенсен био диригент. 1937. године , бенд је огромном већином гласова гласао за Глена да води оркестар, те је Греј коначно прихватио посао.

Хитови су укључивали „Casa Loma Stomp“, „No Name Jive“ и „Maniac's Ball“. Делимично, разлог за пад бенда је тај што су други велики бендови у своје албуме укључивали хард-свинг нумере које су опонашале „врући“ стил „Casa Loma.“ Крајем 1930-их Греј је имао врхунску популарност, а до средине 1940-их (како су остали оригинални музичари отишли) Греј је постао власник бенда и имена „Casa Loma“. Једно време, током овог периода, у бенду су били гитариста Херб Елис, трубач Боби Хакет, пијаниста Ник Денучи и корнетиста Ред Николс. До 1950. године, бенд је престао да наступа на турнејама, Греј се повукао, а каснији снимци су направљени од стране студијских музичара у Холивуду (уз повремено појављивање неколико Грејових „алумниста“).