Cool Jazz – Gerry Mullingan

Његов иновативни приступ џезу и његов препознатљив звук баритон саксофона чине га кључном фигуром у свету џеза. Сарадња са трубачем Четом Бејкером довела је до стварања чувеног квартета „Gerry Mulligan-Chet Baker“, познатог по свом опуштеном, лирском приступу џезу који се  даље сматра једним од најбољих „cool“ џез ансамбала и заштитни знак овог жанра џеза. „Квартет Џери Малигена био је једна од најомиљенијих џез група деценије и направио је звезде и од вође и од трубача Чета Бејкера... а interplay (међуигра) њихова два дувачка инструмента је заиста веома посебна.“

Интересантно је да у бенду није било хармонског инструмента, клавира или гитаре – него се хармонска прогресија композиције и акорди назиру кроз скуп музичких линија трубе и баритон саксофона, уз линију контрабаса – у то доба, то је био веома необичан и револуционаран корак – а музички ефекат је била прозрачна и етерична структура њихове музике, у којој инвентивно мелодијско преплитање даје главни шарм и атмосферу.

Малиген је био познат по својим софистицираним и често неконвенционалним аранжманима. Радио је са широким спектром легенди џеза, укључујући Мајлса Дејвиса, Дјука Елингтона и Стена Геца, а неколико његових композиција, укључујући „Walkin' Shoes“, "Darn That Dream"  и „Five Brothers“, постале су џез стандарди.

Године 1948. Мајлс Дејвис је формирао бенд од девет чланова који је користио аранжмане Малигeна, Била Еванса и Џона Луиса. Бенд су у почетку чинили Дејвис на труби, Малиген на баритону, тромбониста Мајк Зверин, алт саксофониста Ли Кониц, Џуниор Колинс на хорни, тубиста Бил Барбер, пијаниста Џон Луис, басиста Ал Мекибон и бубњар Макс Роуч.

Иако су одсвирали само неколико наступа уживо (двонедељни ангажман у „Ројал Расту“ и две вечери у „Клик клубу“), Дејвис је током наредних неколико година три пута реформисао нонет како би снимио дванаест сингл композиција од којих је настао албум „Birth of the Cool“ објављен 1957. године. Малиген је написао и аранжирао три од снимљених мелодија („Rocker“, „Venus de Milo“ и „Jeru“),  и аранжирао још три („Deception“, „Godchild“ и „Darn That Dream“).

Био је један од само четворице музичара који су свирали на свим снимцима, са Дејвисом, Коницем и Барбером. Упркос хладном пријему публике, те 1949. године, Дејвисов деветчлани састав је у историји проглашен једном од најутицајнијих група у историји џеза, стварајући звук који је, упркос свом пореклу са источне обале, постао познат као „West Coast” џез.

Током периода повременог рада са Дејвисовим нонетом између 1949. и 1951. године, Малиген је такође редовно наступао и аранжирао за тромбонисту Каја Вајндинга. Малигенову композицију „Elevation“ и његов аранжман „Between the Devil and the Deep Blue Sea“ снимио је Малигенов стари шеф, Елиот Лоренс, што је Малигену донело додатно признање.

Године 1951. Малиген је снимио први албум под својим именом, „Mulligan Plays Mulligan“, формирајући до краја свој  мелодични и линеарни стил свирања, инспирисан Лестером Јангом, који ће задржати до краја каријере.

Након што се Дејв Брубеков квартет распао 1967. године, Малиган је почео редовно да се појављује са Брубеком као „Квартет Џери Малигена/Дејв Брубека“ до 1973. године. Након тога, Малиген и Брубек су спорадично сарађивали све до последње године Малигановог живота.

Tоком 1960-их, већи део времена проводио је у Европи, где је наступао и снимао са неким од најбољих џез музичара континента. Такође је проширио свој музички речник, сарађујући са оркестрима и стварајући аранжмане за биг бендове.

Године 1960. формирао је свој први „Концертни џез бенд“, свирајући по турнејама до краја 1964. године, постајући прави глобални амбасадор џеза - на крају снимивши пет албума за „Verve Records“. Године 1971. године написао је своје најзначајније дело за биг бенд -  албум „The Age of Steam“. 

Малиген је наставио да наступа и снима у САД током 1970-их и 1980-их, његова каснија дела укључују сарадњу са другим џез великанима, укључујући Стена Гецa, Пола Дезмонда и Арта Фармера. У разним периодима током 1970-их, наступао је и са Чарлсом Мингусом.

Иако није био толико познат широј јавности као Чарли Паркер или Џон Колтрејн, био је невероватно утицајан међу колегама - његов утицај се може чути у делима каснијих саксофониста, укључујући Боба Брукмајера, Пепера Адамса и Харолда Ленда, као и многих других који су дошли након ере кул џеза.