Скице за портрет – Бошко Петровић

Рођен у Бјеловару, у српској породици, где је и почео да се бави музиком, у свом раном детињству почиње да свира виолину, да би са петнаест година прешао на хармонику. Са четрнаест година слушајући амерички радио, постаје заљубљеник у џез и остаје му веран цео свој живот.

„Та нас је музика, коју смо слушали једанпут на дан на програму АФМ-а, одушевљавала. Тад сам основао први бенд, али виолина у џезу баш и није најсрећнији избор. Слушао сам Стен Геца и силно сам желео свирати саксофон, али за то није било новца“.

Прве снимке за Радио Загреб, направио је 1954. године свирајући хармонику у квартету Радана Боснера. Свој први блуз на вибрафону, одсвирао је у бившем подруму радио Загреба заједно са пијанистом Михаилом Пубом Шварцом и Пером Спасовом. Шварц је имао све најновије плоче од „Modern Jazz Quartet“‘-а – и он и Бошко су били су њихови велики обожаваоци, а касније је Петровић постао и велики пријатељ са  члановима МЈQ.

Након што се определио за  вибрафон, 1959. године, Петровић оснива „Zagreb Jazz Quartet“, у ком су, поред њега, били и пијаниста Златко Кружић, контрабасиста Здравко Шатрак и Ивица Герег на бубњевима.

Током свог осмогодишњег деловања, „Zagreb Jazz Quartet“ је имао многобројне концерте у земљи и по Европи (Аустрија, Италија, Швајцарска, Холандија, Белгија, Чехословачка, Немачка, Француска и СССР). На репертоару су имали џез инспирисан са изворном музичком традицијом, па је њихов стил често називан "Балкански џез".

Године 1968. у састав долази трубач Арт Фармер и састав прераста у квинтет и наставља као  'Загребачки џез квинтет”.

Дружење са вођом “Modern Jazz Quartet”-a, Џоном Луисом, имало је велики утицај на његово уверење да се џез може спојити са етно стиловима и њиховим поднебљима у којима настају.

Имао је сарадња са хрватском оперском певачицом Ружом Поспиш Балдани (“Звира вода”]), као и са истарским етно музичарима Мартином Главашем и Матом Шпадом (“Истра у мом срцу”).

Године 1970. оснива састав “BP Convention”, ког чине водећи музичари загребачке рок сцене, Ведран Божић, Ратко Дивјак, Марио Маврин и Бране Живковић, а касније се мењају инструменталисти разних генерација попут Салиха Садиковића, Крешимира Ремете и Дамира Дичића. У то време истовремено води и “BP Convention Big Band”, док након тога свира у дуету са Невеном Франгешом (1985-1988).

Петровић је као врхунски и признати џез уметник, обишао многе џез фестивале и земље. Сарађивао је са чувеним џез уметницима као што су Кларк Тери, Ерни Вилкинс, Арт Фармер, Џо Пас, Бак Клејтон, Џо Тарнер, Бади де Франко, Кени Дру, Нилс Педерсен и Алвин Квин, а његова дискографија обухвата десетине албума. Снимао је и са Загребачким солистима, квартетом “Боилерс”, источноевропским и калифорнијским џез солистима, оркестрима Џерија Малигена и Оливера Нелсона, а веома често је сарађивао и са џез уметницима са београдске сцене, посебно са Секстетом „Гут-Марковић“.

Био је и власник „Б.П.“ клуба у Загребу у којем су наступали бројни светски музичари, такође и аутор многих радијских и тв емисија, организатор бројних  фестивала, продуцент и педагог.

Добитник је бројних награда и признања, измђу осталих и вишеструки добитник престижне хрватске дискографске награде „Порин“.