Клуб Тропикана – Stan Kenton

Кентон је најпознатији по стварању смелог, скоро „дрског“ звука који је одликовао моћне лимене секције и богате, густе аранжмане. Звук његових биг бендова (више постава током историје) су често имали интензиван, софистициран, готово симфонијски квалитет, мешајући елементе класичне музике са џезом.

Четрдесетих година 20. века, Кентон је био део покрета који је имао за циљ да уздигне џез из његовог порекла у плесној музици -  у уметнички и озбиљнији музички облик.

Његов рад је био револуционаран у погледу оркестрације. Био је један од првих који је користио сложене хармоније, необичне тактове и експерименталне форме. Аранжмани за велики бенд које је креирао за свој оркестар често су били авантуристичкији него што је било уобичајено у то време, и није се устручавао да ствара музику која је могла бити и изазовна и узбудљива за слушање. Тиме је отворио пут каснијим жанровима, укључујући биг бенд џез 1950-их и 1960-их.

Неки од Кентонових најпознатијих албума укључују „Kenton in Hi-Fi“ (1956), „Artistry in Rhythm“ (1943) и „Cuban Episodes“(1950), „Cuban Fire!“ (1956).

Стен Кентон је био познат по томе што је окупљао неке од најбољих младих џез талената тог времена да свирају у његовом биг бенду, од којих су многи касније имали успешне каријере. Неки од истакнутих музичара који су свирали у Кентоновом оркестру укључују: трубача Мејнарда Фергусона, саксофонисте Арта Пепера и Лија Коница, бубњара Мела Луиса, тромбонисту Каја Виндинга. Кентон је био „извиђач“ талената, дајући многим од ових музичара платформу за развој њихових вештина, а његов оркестар је постао полигон за неке од најутицајнијих свирача у свету џеза.

У овом издању рубрике слушаћете први део избора са његовог албума „Cuban Episode“ инспирисан музиком и ритмовима кубанске музике.