Моћни гласови – Nicolas Bearde

Николас Берд (1960) је награђивани музички уметник, кантаутор, глумац и педагог чија каријера траје преко 35 година. Од својих скромних почетака (рођен и одрастао у Нешвилу, Тенеси, као друго од седморо деце) до светских турнеја са многим данашњим џез легендама, Берд је пропутовао многе путеве. Његов стил се пореди са Луом Ролсом, Нетом Кинг Колом и Билом Витерсом, а познат је по свом „баршунастом гласу“, духовитости и привлачном односу који је привукао публику на његове живе наступе широм света.

Напустивши дом у тинејџерским годинама, након кратког боравка на факултету, Берд је почео озбиљно да пева док је живео у Јапану током војне службе, а након неколико година на музичкој сцени Лос Анђелеса, настанио се у области Сан Франциска где је почео да развија своје џез умеће и интимнији приступ извођењу.

Његов живот је кренуо у другом креативном правцу почетком 80-их када је постао део „Џубокса“, радио-представе у којој је глумио Дени Гловер. На Гловерову препоруку, Берд је почео да учи код познате професорке глуме, Џин Шелтон, а годину дана касније се пријавио на своју прву аудицију и добио улогу у представи Атола Фугарда „Мастер Харолд“. Затим је те прве године одиграо још три представе и знао је да је на новом путу. Чак и док се концентрисао на глуму – прво у позоришту, затим на филму („Коначна анализа“ са Ричардом Гиром и Ким Бесинџер, „Прави злочини“ са Клинтом Иствудом) и телевизију (Неш Бриџис и Монк), музика је наставила да буде његова доминантна муза.

Док је градио своју препознатљиву каријеру, Берд је оставио свој траг у свету џеза као оригинални члан иновативног „а капела“ ансамбла Бобија МекФерина, „Voicestra“ (1986–2005). Године 1997. јосновао је „Right Groove Records“ како би покренуо своје соло пројекте.

Као соло уметник, наступао је на концертима од Сан Франциска, Мајамија, Њујорка до Лондона и Париза. Као вокал/наратор за саксофонску легенду Винсента Херинга и његов „Story of Jazz Orchestra“ - ансамбл од 10 џез звезда (уз њих двојицу и Ерик Александер, Џејмс Картер, Џон Федис, Џереми Пелт, Стив Туре, Мајк Ле Дон, Кени Дејвис, Карл Ален), обишао је већи део Европе представљајући 100 година снимљене историје џез музике.

Као едукатор, Николас је радио са „Калифорнијским џез конзерваторијумом“ и „Џез кампом Запад“, држећи радионице са интензивним курсом певања. Био је пет година председник одељења за „popular voice“ „Фондације за младе уметности“ у Мајамију.

„Бердове интерпретације су подједнако дирљиве колико су и елегантне...“, написао је Кристофер Лаудон за „Jazz Тimes“.