Биг биг бенд – Bill Holman

Рођен у Калифорнији, са породицом се преселио у Оранџ, затим у Санта Ану. Кларинет је почео да свира у средњој школи. Док је похађао средњу школу „Orange“ свирао је тенор саксофон и основао бенд. Био јр под утицајем музике Каунт Бејзија и Дјук Елингтона, коју је стално слушао на радију. Регрутован је на крају Другог светског рата и служио је у америчкој морнарици од 1944. до 1946. године, а преко Морнарице је студирао машинство на „Универзитету Колорадо“, а потон на „UCLA“ универзитету.

Касних 1940-их, почео је да се концентрише на музику уместо на инжењерство. Уписао се на Вестлејк колеџ за музику и студирао код Дејв Робертсона и Алфред Сендреја. Учио је приватно код композитора и аранжера Рас Гарсије и Лојд Риза на саксофону. Први професионални почетак започео је са оркестром Чарли Барнета 1950. године као тенор саксофониста. Са тим бендом је свирао око три године. Прве аранжмане написао је 1951–1952. године за вођу бенда и продуцента Боб Кина за албум „Dancing on the Ceiling“.

Стен Кентон га је узео за тенор саксофонисту на две године у марту 1952. (заменивши Боб Купера).  Након што је радио са бендом као инструменталиста, Холман је почео и да пише, које испрва није одмах постигло успех код Кентона, све док није добио задатак да напише „Invention for Guitar and Trumpet“ за Сал Салвадора и Мејнард Фергусона. Тај аранжман је постао једно од препознатљивих  дела за Кентонов оркестар,  са албума „New Concepts of Artistry in Rhythm“.

Кентона је привукла Холманова способност да интегрише контрапункт и дисонанцу на суптилне, али препознатљиве начине, као и његова вештина да Кентонов бенд „засвингује“. Холман је постао један од Кентонових примарних аранжера, стварајући „заштитни знак“ бенда. Његово дружење са Кентоновим оркестром трајало је скоро 27 година; допринео је Кентоновим албумима „New Concepts of Artistry in Rhythm“, „Contemporary Concepts“ и „Adventures in Jazz“, који је награђен „Греми“ наградом. Кентон је представио Холмана као композитора и аранжера са Билом Русоом на албуму „Kenton Showcase“ из 1954.године.

Холман је потом писао за бројне биг бендове – Вуди Хермана, Бади Рича, Kаунт Бејзија, Мејнард Ферегусона, Тери Гибас, Луи Белсона... са огромним успехом.

Основао је сопствени биг бенд који је снимио неколико албума касних 1950-их и раних 1960-их. Ови албуми укључују „In a Jazz Orbit“ (1958), „The Fabulous Bill Holman“ (1958) и „Bill Holman's Great Big Band“ (1961). Бенд је такође снимио неколико албума под Холмановим именом уз подршку „Jackie & Roу“, Марк Марфија и Дејвид Алена. Најзапаженији албум од њих био је са певачицом Анитом О'Деј 1960/61 године под називом „Incomparable!“ за „Verve Records“. До касних 1960-их Холман је смањио рад са бендом због свог заузетог распореда, комерцијалне одрживости великог бенда, а делом и због одласка бубњара Мел Луиса који се одселио у Њујорк.

Почевши од 1975. године, скоро 13 година након последњег снимања његовог биг бенда, Холман је поново почео да вежба, пише и снима са својим биг бендом.  Његов први снимак са новом саставом 1988. године био је „Bill Holman Band: Vorld Class Music“ . Привлачећи студијске музичаре из Лос Анђелеса који су се дивили и ценили његов рад, Холман је успео да објави више одличних албума, укључујући „Brilliant Corner“s, на којима се налазе аранжмани мелодија које је написао Телониоус Монк,  а који је освојио „Греми“ награду 1997. године. Холманов биг бенд је један од ретких који редовно вежбао и редовно се састајао, наступао на бројним џез локацијама и фестивалима у последњих 30 година, скоро све до Холмановог одласка. Његов биг бенд сматра се једним од најоригиналнијих биг бендова у историји џеза.