Џез великани – Benny Golson

Пре него што је започео своју соло каријеру,  постао је познат сарађивајући са биг бендовима Лајонела Хемптона и Дизија Гилеспија, више као аранжер, него као извођач. Оснивањем ансамбла „Тhe Jazztet”, 1959. године, заједно са суоснивачем трубачем Арт Фармером исписао је златне странице у историји џеза, а „Тhe Jazztet” постао легендарни џез ансамбл тог доба. Музика им је била укорењена у хард бапу (стилу који је еволуирао из бибопа, али са више блуза и госпел утицаја),  али је укључивала и софистицираније елементе би бапа и модалног џеза.

Његов тенор саксофон је углађен, лирски и мелодичан, често више мирнији него ватрен – ближи Колтрејновој топлини него ватри Сони Ролинса.

Поред изванредног извођаштва, Голсон је блистао и као композитор и аранжер. Имао је дар за писање мелодија које су софистициране, пуне душе и структурално јаке — због чега су многе од њих постале џез стандарди,  који често имају привлачне мелодије са богатом хармонском структуром, које заједно солистима дају широк план за импровизацију. Поменимо само "I Remember Clifford", "Blues March", "Stablemates", "Whisper Not", "Along Came Betty", "Killer Joe"….

Од касних 1960-их до 1970-их Голсон је био тражен као аранжер за филм и телевизију и стога је био мање активан као извођач, али су он и Фармер поново активирали „Тhe Jazztet” 1982. године.

Његова музичка каријера се сматра једним од најзначајнијих доприноса развоју хард бап џеза.  Добитник је награде „Grammy Trustees Award 2021.

Пре више година, 2006. године био је у Београду, где је са нашим Биг Бендом РТС наступио на Београдском Џез Фестивалу. Млађа генерација га памти по једној секвенци у Спилберговом филму „Терминал“, где глуми самог себе у једном њујоршком џез клубу.