Снага фузије – Larry Coryell

Његови рани утицаји потичу из различитих жанрова, укључујући џез, блуз и класичну музику. Почео је да свира гитару у раном детињству, а  у средњој школи је већ био вешт на инструменту. Коријел је студирао на Универзитету у Вашингтону пре него што се преселио у Њујорк да би озбиљно наставио са музичком каријером.

Био је један од првих музичара који је спојио џез са елементима рока и других жанрова,  отварајући пут џез фјужн покрету касних 1960-тих и раних 1970-их. Он је спојио импровизациони стил џеза са ритмичким пулсом рока, стварајући звук који је био енергичан и истраживачки. Његово свирање је било карактеристично по својој флуидности и техничкој прецизности, често користећи неконвенционалне скале и модусе како би померио границе традиционалне џез гитаре. Приступ гитари био је веома разноврстан – подједнако му је одговарало и акустична и електрична гитара, а његов звук је могао да варира од лирског и глатког до ватреног и тврдог, у зависности од контекста музике. Такође је био познат по својој способности да без напора прелази између жанрова, уносећи утицаје класичне музике, фламенка и народне музике у своје свирање.

Неки од његових најпознатијих албума укључују "The Real Great Escape" и "Spaces", који су објављени крајем 1960-их и почетком 1970-их. Током своје каријере, сарађивао је са бројним музичарима, укључујући Мајлс Дејвиса, Били Кобама, Џон МекЛафлина, Чик Кориу, Лени Вајта, Мирослава Витоуша, Вејн Шортера, Пако Де Лусију.

Његови експерименти са електричном гитаром и импровизацијом поставили су темеље за будуће фјужн гитаристе као што су Пет Метини, Џон Скофилд и Мајк Штерн, а утицај је био и шири од самог џеза - познато је да су се многи рок гитаристи, укључујући Џими Хендрикса и Џеф Бека, дивили његовом свирању.