Клуб Тропикана – Bola Sete

Бола Сете, рођен у Рио де Жанеиру као Ђалма де Андраде (1923 – 1987), био је бразилски гитариста познат по свирању џеза и сарадњи са Винсом Гуаралдијем и Дизијем Гилеспијем.

Сете је био једини син у сиромашној породици са седморо деце. Његов надимак значи "Седма Лопта". У билијару/снукеру, који је прилично популаран у Бразилу, лопта „седам“ је једина црна лоптица на столу, а надимак је добио као једини црни члан мале џез групе.

Са 10 година, Сетеа је хранио имућни брачни пар који га је послао у школу и упознао са класичном музиком. Касније је почео да наступа у полупрофесионалној групи која је свирала бразилску народну музику и самбу. Сетеови хранитељи су желели да он буде правник, али он је желео да постане музичар. Почео је да учи гитару у Националној музичкој школи у Рију. Затим се преселио на конзерваторијум у Сао Паолу, где је имао изванредне професоре.

Постао је познат 1950-их када је свирао у клубовима и хотелима по Италији. Потом се вратио у Бразил и кренуо на турнеје по Јужној Америци, а за то време га је приметио менаджер „Шератон“ хотела и довео га у САД да свира у том хотелском ланцу – прво у њујоршком „Парк Шератон“, а затим у Сан Франциску у „Шератон Паласу“. У то време Дизи Гилеспи је боравио тамо и чуо је Сетеа како сваки дан свира. Када је Гилеспи довео свог пијанисту Лало Шифрина у хотел, открио је да су Шифрин и Сете заједно свирали у Аргентини. Овај састанак је био почетак Сетеовог успеха у САД. У јесен 1962. године Гилеспи је одвео Сетеа на џез фестивал у Монтереју, где је доживео велики позитивни пријем код публике и критике.

Сете је био на турнеји са Гилеспијем, а затим се вратио у Сан Франциско, где се придружио трију Винс Гуаралдија, поставши добро познат у САД. Након што је неколико година остао са Гуаралдијем, Сете је формирао сопствени трио са Себастиао Нетом на басу и Паулињо Магалхаесом на бубњевима. Појавио се на Монтереј Џез Фестивалу 1966. године са овим триом и објавио албум свог наступа.

Након двогодишње паузе, Сете се вратио музици 1971. године. Често је свирао инструмент са 13 жица који је сам осмислио под називом "лутар". Инструмент је заснован на бразилском народном инструменту, алауде, који има десет жица груписаних у пет сетова дуплих жица. Лутар је имао шест комплета дуплих жица плус једну жицу приде.

Његова музика је и део латин џез баштине, представљајући сентиментални, меланхолични дух бразилске боса нове спојен са џезом.