Клуб Тропикана – Chico O’Farrill

Рано је исказао свој музички таленат, студирао је класичну музику на Конзерваторијуму у Хавани, а музика Кубе, са богатим афро-кубанским ритмовима, снажно ће утицати на његов будући рад. У касним тинејџерским годинама, 1940-тих, преселио се у САД,  како би наставио своје музичко образовање,  прво похађајући Универзитет у Мајамију, а потом преселивши се у Њујорк, студирао је на престижној музичкој школи „Џулијард“. У Њујорку је почео да гради своју каријеру композитора и аранжера, где је током година  постао кључна фигура у фузији латино музике са џезом.

О'Фарилове композиције су често мешале афро-кубанске ритмове са биг-бенд џез структурама, стварајући сложену, иновативну музику. Током своје каријере сарађивао је са многим утицајним музичарима, укључујући Дизи Гилеспија, са којим је сарађивао на неколико револуционарних пројеката,  који су допринели да се дефинише звук латино џеза у ери после Другог светског рата. Гилеспијеви албуми “Manteca” (1947) и “Afro-Cuban” (1947) широко се  сматрају темељним снимцима који су спојили кубанске ритмове са модерним џезом.

Током 1950-тих, О’Фаррил је основао свој биг бенд “Afro-Cuban Jazz Orchestra”, који је постао један од водећих латино џез ансамбала тог доба. Његове композиције за оркестар, као што су као што су “Афро-кубанска џез свита”, “Пан-америчка свита” и “Ла Фиеста”, сматрају се ремек-делима латино џеза, у којима  је спојио џез и афро-кубанске ритмове у оркестарском контексту, генијално  комбинујући сложене џез хармоније са енергијом и пулсом кубанске музике.

Написао је и аранжирао музику за многе истакнуте оркестре - Каунт Бејзија, Стен Кентона, Тито Пуентеа и Мачита. Способност да организује различите ансамбле, од малих састава до биг бендова, омогућила му је да изгради репутацију свестраног и високо квалификованог композитора. Његове композиције и аранжмани, као и продуцентски рад и данас утичу на џез и латино музику.