Читај ми!

Етно џез авлија – Александар Јовановић Шљука

Зајечарски пијаниста и композитор Александар Јовановић Шљука (1978) је готово самоук, а ватрено музичко крштење имао је као члан „Alegorian Jazz Band“-а, на јавном снимању емисије „Сав тај џез“ Београда 202 у Зајечару почетком двехиљадитих. Професионално искуство најпре је стицао са клупским „cover“ бендом „Coolares“, а потом у џез трију „Woodcock Group“ (Марко Фабри – бас, Александар Цветковић Драма – бубњеви), са којим је ушао у финале регионалног конкурса фестивала „Umbria Jazz Balcanic Windows 2009“ и објавио ауторски албум за њујоршки „Sunset Jazz Recordings“ 2011. године. Годину дана касније тај састав постао је музичка база мултимедијалног пројекта „Serbian Jazz Bre!“ Ивана Грлића. Снимили су два студијска албума, реконструисали „Балканске импресије“ у сећање на бубњара Лалу Ковачева и наступали на 30. издању Београдског џез фестивала.

Трио је потом „упловио“ у “Напети квинтет” књижевника и репера Марка Шелића Марчела, а Јовановић упоредо започео соло каријеру. Први албум “Илузија” издао је 2017. године представљајући „жанровски несврстану музику“, ближу поп-року него џезу. Но већ годину дана касније одржао је упечатљив соло клавирски реситал на новосадском фестивалу “Piano City”, што је био увод у нови музички заокрет. Крајем прошле године објавио је први соло албум клавирске музике “Piano Solo” (Lampshade Media), са шест ауторских нумера у маниру балкан-џеза и упечатљивим обрадама народних песама „Јесен стиже рана“ и „Што се боре мисли моје“. Пише и музику за позориште (“Једна жена а два мужа”) и филм (“Рођење”, документарни серијал “Underwater Metropolis”).

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса