Џез рок – Billy Cobham

Славу је стекао славу због своје изузетне техничке вештине, иновативног приступа и снажног, динамичног свирања бубњева, као и по свом доприносу и  раду у фјужн џезу, жанру који спаја џез импровизацију са роком, фанком и другим стиловима. Кобам је постао познат почетком 1970-их као члан „Махавишну оркестра“, гитаристе Џена МекЛафлина. Комплексне композиције и интензивне импровизације бенда биле су револуционарне, а Кобамово свирање је било кључни део њиховог звука.

Након „Махавишну оркестра“, Кобам је наставио успешну соло каријеру. Његов деби соло албум „Spectrum“ (1973) сматра се прекретницом у џез фузији. Албум је садржао Кобамово виртуозно свирање бубњева заједно са доприносом познатих музичара,  попут гитаристе Томи Болина.

Кобам је познат по својој невероватној брзини, прецизности и креативној употреби полиритмије, непарних ритмичких образаца, а  његова техничка вештина на бубњевима је легендарна.

Сарађивао је са широким спектром уметника, укључујући Мајлс Дејвиса, Џорџ Бенсона, Стенли Кларка и Лари Коријела. Његова способност да се прилагоди различитим музичким стиловима учинила га је траженим музичарем и сарадником, а утицај му сеже и много даље од џез фузије  - многи каснији  бубњари наводе га као битни утицај на њихове каријере и приступе музици.

Године 2006. Кобам је објавио албум „Drum 'n' Voice 2“, као повратак џез-фанк звуку из 1970-их, са гостима укључујући Брајан Огера, Гај Баркера, Џеф Берлина, Френк Гамбала, Јан Хамера, Мајк Линдапа, Бади Мајлса, Доминик Милера, Ерто Мореиру, Џон Патитучија. А 2009. године издао је „Drum'n' Voice 3“, на коме су гости били Алекс Акуња, Брајан Оже, Џорџ Дјук, Чака Кан, Боб Минцер, „Novecento“, Џон Скофилд и Ђино Ванели.

Последњих година држи онлајн школу бубњева „Billy Cobham School of Drums,“ на  „ArtistWorks Drum Academy“, уз активну каријеру, наступе и турнеје.