Краљеви свинга – Stephane Grappelli

Грапели је рођен у Паризу, где је почео да учи виолину у раној младости. Прво класичну музику, под утицајем музике великих виолинских виртуоза свог времена, потом је следило упознавање са џезом, преко америчких плоча, које га је довело до спајања класичне технике са џез импровизацијом и свингом.

Грапели и Рајнхард су 1934. године  основали „Quintette du Hot Club de France“, који је  био један од првих и најиновативнијих европских џез ансамбала у историји који је представио виолину као водећи инструмент у џез окружењу. Комбинација Рајнхардовог виртуозног свирања гитаре и Грапелијеве лирске виолине створила је јединствен звук који је постао синоним за џипси џез (познат и као Мануш џез), жанр који је спојио традиционални џез са ритмовима и мелодијама ромске музике.

Грапелијев стил је био дубоко укорењен у свингу, али се такође ослањао на ромске утицаје, класичну музику, па и блуз. Често би свирао са лаганим, „течним“ додиром, комбинујући и лиризам и захтевну техничку вештину. Имао је топао, глатки тон  и јединствен осећај за тајминг. Био је један од првих који је увео виолину као истакнути инструмент у џезу, а његове вештине импровизације биле су револуционарне за виолинисте.

Током Другог светског рата, Грапели је био у Лондону, а бенд  је подељен. Међутим, наставио је да наступа и снима као солиста, сарађујући са разним другим музичарима, укључујући и време у Сједињеним Државама, као цењени џез виолиниста. После рата, Грапели је наставио да наступа са „Quintette du Hot Club de France“ али је имао и успешну соло каријеру. Снимао је са многим великанима џеза, као што су Оскар Питерсон, Ела Фицџералд, Луј Армстронг и Хенк Џоунс, између осталих. На његовим снимцима из 1950-их и 1960-их чује се шири спектар стилова, од традиционалног џеза до савременијих интерпретација.

Грапели је остао активан као извођач све до каснијих година, свирајући у традиционалном и модерном џез окружењу, путујући широм света и сарађивајући са бројним музичарима различитих жанрова. Као признање за свој допринос музици, добио је бројне награде, укључујући номинације за „Греми“ и признања од многобројиних џез институција.

Грапелијев утицај на џез, посебно на џез виолину, је немерљив - његов стил је отворио врата будућим генерацијама виолиниста, укључујући Жан-Лика Понтија и Марка О'Конора, који су такође спајали џез са другим жанровима.