Клуб Тропикана – Luiz Bonfa

Стекао је широку популарност у Бразилу 1947. године када је представљен на Радио Националу у Рију, тада важном месту за таленте у успону. Био је члан вокалне групе „Kuitandinha Serenaders“ касних 1940-их. Бонфина прва хит песма била је „De Cigarro em Cigarro“ коју је снимила Нора Неј 1957. године. Бонфа је представљен Антониу Карлосу Жобиму и Винијусу де Мораесу, водећим ауторским тимом који је изазвао светску експлозију велике боса нове крајем 1950-их до 1970-их у САД. Бонфа је сарађивао са њима и са другим истакнутим бразилским музичарима и уметницима у продукцијама де Мораесове антологијске драме „Orfeu da Conceição“, из које је неколико година касније настао филм Марсела Камија „Црни Орфеј“ („Orfeu Negro“). Бонфа је написао неке од оригиналних нумера представљених у филму, укључујући нумере „Samba de Orfeu“ и његову најпознатију композицију „Manhã de Carnaval“ (за кују је Карл Сигман касније написао енглески текст под називом „A Daу In The Life Of A Fool“), којa је међу десет најбољих стандарда који се свирају широм света, према Гинисовој књизи светских рекорда.

Као композитор и извођач, био je експонент храброг, лирског, бујно оркестрираног и емоционално набијеног „samba-canção“ стила који је претходио доласку префињенијег и пригушенијег стила боса новe Жоаа Гилберта. Жобим, Жоао Донато, Доривал Кајми и други савременици су такође у суштини били музичари „samba-canção“ стила,  све док изненадна, огромна популарност јединственог стила свирања гитаре младог Гилберта и експресивно пригушеног вокала нису трансформисали стил у вероватно најпознатији латин стил – боса нову. Камијев филм и сарадња Гилберта и Жобима са америчким џезерима као што су Стен Гетц и Чарли Берд учинили су много да бразилска популарна музика постане светски позната, а сам Бонфа је постао амбасадор бразилске музике у Сједињеним Државама, почевши од чувеног концерта „Bossa Nova“ 1962. године у Карнеги Холу у Њујорку.

Сарађивао је са бројним музичарима као што су Квинси Џонс, Џорџ Бенсон, Стен Гец и Френк Синатра, снимивши више албума, оставивши пуно познатих композиција, „The Gentle Rain“, „Non-Stop To Brazil“,  „Sambolero“...

Бонфина дискографија такође сведочи о његовом јединственом инвентивном владању бразилском џез гитаром. Стил свирања гитаре био му је храбрији и продорнији од стила његовог главног савременика, Жоаа Жилберта, а за разлику од њега Бонфа је био чест и вешт солиста,  док је свирао у полифоном стилу, хармонизујући мелодијске линије на начин сличан ономе који је прославио Веса Монтгомерија, или истовремено свирајући главне и ритмичке деонице.