Снага фузије – Jack DeJohnette

На његов развој и стил утицала је музика легендарних бубњара Макса Роуча, Арта Блекија и Елвина Џоунса, као и композитора и вођа бендова као што су Телониоус Монк и Џон Колтрејн.

Каријера му је почела 1960-их, када се брзо етаблирао као веома вешт и креативан бубњар, наступајући са разним великанима џеза у различитим жанровима.

ДиЏонет се придружио легендарном „Другом великом квинтету Мајлса Дејвиса“ средином 1960-их, где је допринео неким од најреволуционарнијих снимака тог доба. Његово време са Дејвисом је веома значајно, пошто је квинтет био једна од примарних група која је померала границе џеза у то време. ДиЏонет  се појавио на албумима као што су „Miles Smiles" (1966) и „Nefertiti" (1967), где је његово замршено свирање бубњева пружило јаку основу за Дејвисове иновативне, модалне композиције.

Његова сарадња са пијанистом Китом Џеретом била је још један велики врхунац каријере. Свирао је у Џеретовом триу, заједно са басистом Геријем Пикоком, од 1980-их па надаље. Трио је постао један од најутицајнијих џез састава тог периода, познат по свом импровизационом мајсторству и дубокој музичкој повезаности. ДиЏонет је такође радио са Џеретом на снимцима  „Standards Trio", који су укључивали неке од најславнијих џез снимака 1980-их.

Сарађивао је и са другим звездама џеза као што су Џон Колтрејн (у последњим годинама живота), Кенонбол Едерли, Чарлс Лојд и Хенк Џонс.

Током година, водио је и сопствене групе, које су укључивале врхунске музичаре као што су Лари Кориел, Пет Метини, Џон Аберкромби и Рави Колтрејн. Његов рад као вође бенда често је био фокусиран на мешање елемената џеза, класичне, светске музике и импровизације у свој препознатљив звук. Његове композиције и перформансе карактерише флуидан, простран ритмички стил који је дубоко интуитиван и често веома експерименталан.