Око поноћи – Thelonious Monk Quartet Live At Monterey Jazz Festival, '63 Volume 1, I део

Већина од шест нумера су око десетоминутног трајања, омогућавајући мноштво солистичких делова за квартет, уз додатих пет дувача који дубоко задиру у Монкове густе хармонијске оквире, доприносећи мелодијским изливима, њихове лежерне позадинске интерпункције су као скице, више него интегрисани аранжмани. Посебно се истичу трубачи Боби Брајант и Мелвин Мур, са врућим, енергичним солима пуним смелости и естрадности, док са друге стране, саксофониста Чарли Роус (на половини свог десетогодишњег стажа са Монком) маестрално излаже Монкове теме, његове светле линије постају замршено увучене у архитектуру композиција. Дувачку секцију чине још и баритониста Џек Нимиц, саксофониста Бади Колет и тромбониста Боби Блекбурн.

Интересантни су тренуци када Монка свирачки нема иза неког солисте; вероватно устаје и изводи свој „патентирани“ плес око бенда, препуштајући се фанки слободи коју његова музика оличава, док се бенд раздваја у трио - дувач/бас/бубњеви у коме су изванредно усидрени постојани, стабилни басиста Стив Свалоу и “шумећи” бубњар Бен Рајли.

У овом тренутку своје каријере, Монк је имао притужбе од окорелих фанова који су сматрали да је његов привлачни неортодоксан приступ донекле ублажен годинама; да се сувише удобно сместио у сопствени репертоар. Иако позната сет листа и дугачке соло песме можда одражавају нека од ових запажања, други ипак чују жесток албум на коме су Монк и његов бенд на врхунцу својих креативних моћи,  обухватајући савршен опис Монковог дела - изразито „скоцкане“, оштроумне и пре свега, свингујуће музике.