Џез великани – Dexter Gordon

Гордонов звук саксофона је обично окарактерисан као "велик", широк и јединствен. Свирао је са тенденцијом да свира помало иза ритма, „на леђима“, што је његовом извођењу давало утисак лежерности. У својим солима убацивао је музичке цитате, са различитим изворима попут „Happу Birthdaу” или познатих мелодија из Вагнерових опера. Цитирање из различитих музичких извора није необично у џез импровизацији, али Гордон је то чинио довољно често да то постане заштитни знак његовог стила. Један од главних утицаја био му је Лестер Јанг. Гордон је, заузврат, имао рани утицај на Џон Колтрејна и Сони Ролинса. Ролинс и Колтрејн су потом утицали на Гордоново свирање док је истраживао хард бап и модални џез током 1960-их.

Гордон је био генијалан и духовит на сцени - био је заговорник свирања ради комуникације са публиком, што је био и његов музички приступ. Један од његових идиосинкратичних ритуала био је да рецитује текст из сваке баладе пре него што је свира.

Фотографија Декстера Гордона на цигарет-паузи у „Ројал Руст“ џез клубу 1948. године коју је направио Херман Леонард једна је од култних слика у историји џез фотографије.

Био је номинован за Оскара за најбољег глумца у главној улози за свој наступ у филму Бертрана Тавернијеа „Round Midnight“, а освојио је „Греми“ награду за најбољу џез инструменталну изведбу, такође још једну, као солиста, за албум  „The Other Side of Round Midnight“. Имао је и „камео“ улогу у филму „Буђења“. Године 2018. Гордонов албум „Go“ одабрала је Конгресна библиотека за чување у Националном регистру снимака јер је „културолошки, историјски и естетски значајан“