Џез великани – Ben Webster

Вебстер је одрастао у музичкој породици и упознао се са џезом кроз локалну сцену Канзас Ситија. Преселио се у Чикаго касних 1920-их где био је под великим утицајем живе градске џез културе. На почетку своје каријере свирао је са неким од водећих бендова тог времена, укључујући оне које су предводили Бени Картер и Џими Лансфорд.

Вебстер је можда најпознатији по свом периоду са оркестром Дjука Елингтона, где је постао кључни део дувачке секције бенда. Његова саксофонска сола у композицијама као што су "Cottontail" и "Chelsea Bridge" су легендарна по својој емоционалној дубини и техничком мајсторству. Вебстерово време са Елингтоном означило је врхунац његове славе, када је помогао да се дефинише звук Елингтоновог бенда раних 1940-их.

Након што је напустио Елингтонов бенд, Вебстер је започео успешну соло каријеру, снимајући као вођа бенда и такође сарађујући са разним другим великанима џеза. Његови снимци из овог периода показују његову свестраност и као sideman-а и као вође, а његов углађен, блуз тон остао је заштитни знак његовог свирања.

Вебстер се 1950-их преселио у Европу, где ће провести већи део свог живота. Пуно је свирао и снимао у Данској, Шведској и Холандији, и постао једна врста џез амбасадора у Европи. Његове касније године обележио је зрелији и интроспективнији стил, иако су његов препознатљиви тон и емоционални интензитет остали у сржи његовог свирања.

Вебстерово свирање и извођење имало је јединствену способност да створи осећај интимности и “рањивости”. Имао је снажан, топао звук који се истицао у било ком контексту, али његово фразирање – емоционално, а опет контролисано – учинило га је тако незаборавним извођачем. Његов тон је био савршен спој моћи и осећајности, посебно у баладама, где је могао да изрази дубок осећај чежње или туге.

Вебстер је на моменте имао карактеристичан, скоро режећи звук, што је постигао мешавином суптилне артикулације и богатог вибрата. Његов утицај на касније саксофонисте, посебно на оне у хард бап и пост-бап школама, је огроман. Саксофонисти попут Стена Геца, Џона Колтрејна и Декстера Гордона навели су Вебстера као инспирацију.