Скице за портрет – Mиливоје Марковић

Миливоје Мића Марковић (1939 - 2017), саксофониста, кларинетиста, композитор и музички прегалац, био је један од најпознатијих домаћих џез музичара. Гимназију и Музичку школу „Фрањо Кухац“ похађао је у Осијеку. У Београд долази 1957. године и након положене аудиције постаје члан Удружења џез музичара Београда. Уписао је студије права и паралелно наставио школовање у Музичкој школи „Јосип Славенски“ где је 1959. године дипломирао, а касније је био и дипломац џез одсека Музичке академије у Грацу. У каснијим годинама бавио се и педагошким радом, као професор саксофона на првом џез одсеку у српским музичким школама, у СМШ „Станковић“.

Као саксофониста, био је препознатљив по снажном, јаком тону и провокативној импровизацији, због чега је међу музичарима добио надимак „Мића Колтрејн“. Као кларинетиста, Марковић је надахнуће потражио у лепршавом свингу Бенија Гудмена, а у домену композиције равноправно се занимао за традиционалније форме би бапа, фанки израз и укрштања фолклора са џезом.

Био је дугогодишњи члан, касније и диригент и уредник Биг Бенда РТС. Био је ко-лидер секстета Гут-Марковић, једног од најпознатијих и најпризнатијих домаћих џез бендова, а током своје богате каријере сарађивао је са свим домаћим џез музичарима, али и са уметницима из других сфера - са пијанистом Милошем Петровићем оснива „M&P South Quartet“, етно-џез оријентације, са којим је снимио два ЦД-а.

Као композитор, прославио се музиком за серију „Отписани“ и за филм „Љубавни живот Будимира Трајковића“. Током каријере био је један од шефова ПГП-а и уредник у Телевизији Београд. Џез фестивал „Нишвил“ доделио му је Награду за животно дело.

Скице за портрет – Mиливоје Марковић

Програмска шема

Коментари