четвртак, 15.10.2026, 21:00 -> 13:36
Извор: Радио Београд 3
Велика оперска тура 2026/2027
Директан пренос из Вексфорда – Пјетро Маскањи: Ирис
Друга станица нове сезоне директних преноса оперских представа, које реализује Музичка редакција Трећег програма Радио Београда, биће Ирска. Овога пута, наша музичка тура води вас у Националну оперу у Вексфорду, где се извођењем опере „Ирис” Пјетра Маскањија свечано отвара јубиларно, 75. издање једног од најзанимљивијих европских оперских фестивала. Извођењем ће дириговати Франческо Чилуфо, истакнути познавалац Маскањијевог стваралаштва, док је представу режирала уметничка директорка фестивала Розета Куки.
.jpeg "Џез (Мета Секција / Фото: приватна архива Александра Дујина)")
Оперски фестивал у Вексфорду, који се ове године одржава од 15. до 31. октобра, има занимљиву историју. Све је почело 1951. године, када је ирски лекар и велики љубитељ опере Том Волш, заједно са групом локалних ентузијаста, одлучио да у овом малом приморском граду на југоистоку Ирске покрене оперски фестивал. Идеја је била једноставна, али за то време прилично смела – да се на сцену врате заборављена и ретко извођена дела оперске литературе. Та замисао показала се изузетно успешном. Током наредних деценија Вексфорд је стекао међународни углед управо захваљујући репертоару који је публици пружао прилику да упозна остварења изван уобичајених оперских програма. Откривање мање познатих дела, ангажовање истакнутих уметника и подршка младим певачима остали су препознатљива обележја фестивала до данас.
Поводом овогодишњег јубилеја осмишљен је програм који повезује богату фестивалску прошлост са садашњошћу и будућношћу. Под мотом Најбоље од најбољег: једна за ум, једна за срце и једна за забаву, на главну фестивалску сцену враћају се три опере које су већ биле део историје Вексфорда, међу којима је Маскањијева Ирис одабрана као опера за срце.
Пјетро Маскањи остао је упамћен пре свега по опери Кавалерија рустикана, премијерно изведеној 1890. године у Риму, која је означила снажан продор веризма у италијанску оперску уметност. Међутим, Ирис, настала осам година касније, открива другачију страну његовог стваралаштва. Удаљавајући се од реалистичког приказа свакодневног живота, Маскањи се окреће симболици, поезији и свету снова, смештајући радњу у митски Јапан, где се одвија потресна прича о невиности, људској окрутности и трагичној судбини младе жене.
Опера Ирис, компонована у три чина на либрето Луиђија Илике, премијерно је изведена 22. новембра 1898. године у Театру Констанци у Риму. У средишту радње налази се млада Ирис, која на превару бива одведена из породичног дома у градску четврт забаве и уживања. Суочена са похлепом, суровошћу и предрасудама окружења, она настоји да сачува своју невиност и унутрашњу чистоту. Њена трагична судбина тако прераста у симбол сукоба појединца са друштвом које га искоришћава и одбацује.
Уреднице преноса Ирина Максимовић Шашић и Тамара Симовић
