Имагинарна едиција

Лонда Шибингер: Зашто се сисари називају сисарима? (2)

У циклусу који ће бити на програму до четвртка, 20. августа, емитоваћемо текст америчке историчарке науке Лонде Шибингер „Зашто се сисари називају сисарима? Политике рода у природњачкој науци осамнаестог века”.

Некада се говорило да је Бог створио природу, а да јој је Карл Лине подарио поредак. Његова револуционарна класификација животињског царства, коју је изложио у делу Sistema naturae, и даље се сматра за полазиште модерне зоолошке таксономије. У десетом издању тог дела (из 1758. године), Лине је за класу која, између осталих врста, обухвата и људе, увео назив „сисари” (Mammalia), проглашавајући дојке, односно млечне жлезде, за кључно обележје ове класе.

Истражујући развој Линеове номенклатуре, историчари науке углавном су своја истраживања ограничавали на расправе које су се одвијале унутар научне заједнице, пратећи историју класификације од Аристотела до коначног тријумфа Линеове систематизације. Нико се, међутим, није озбиљније бавио питањима друштвеног порекла и последицама термина „сисари”, а још мање питањем родне политике која је утицала на то да Лине избере управо тај назив. Према мишљењу Лонде Шибингер, Линеово увођење назива „сисари” може се довести у везу са социјалним, културним и политичким факторима који су пресудно утицали на његово виђење природе.

Да би се у потпуности разумела значења Линеовог термина, неопходан је – сматра Лонда Шибингер – увид у културну историју дојке. Иако је Линеов термин можда био новост у зоологији, за женске дојке су се увек везивала дубока и често противречна културна значења. Поред тога, постојали су и непосредни политичка разлози који су подстакли Линеа да своју научну пажњу усмери управо на дојке. Наиме, он је био активни учесник у кампањи која је подстицала жене из средњих и виших слојева друштва да саме доје своју децу, уместо да у ту сврху ангажују професионалне дојиље, а ова кампања одвијала се напоредо са епохалним реформама и структурним политичким променама које су подривале јавну моћ жена и придавале већу вредност њиховим кућним полним, односно родним улогама.

Овај текст, који је изворно објављен у другом броју часописa The American Historical Review 1993. године, превела је с енглеског Милица Јеремић.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчeвић