Пол Лемерл: Рани византијски хуманизам (1)

Пол Лемерл један је од оних савесних историчара који не води превише рачуна о учинцима које производи његово писање, те је у неким деоницама његов текст густ, можда оптерећен подацима, недовољно комуникативан. С друге стране, минуциозност с којом чита старе списе, темељитост његових истраживања и утемељеност тумачења потпуно потиру некомуникативност текста и то у толикој мери да када се радознали читалац или радознали слушалац навикне на његов израз текст, неочекивано, постаје узбудљиво кретање кроз догађаје од пре хиљаду, или пре седамсто година. Заправо, када пратимо Лемерлов текст остајемо без речи пред богатством мотива и перспектива за које смо веровали да су давно изгубљени. Утолико је Лемерлов текст о Византији и својеврстан археолошки рад који на основу неколико детаља, на основу угаоног камена који је под земљом стајао хиљаду годину, успева да реконструише читаву кућу.

Говорећи о другом византијском хуманизму из доба Палеолога, од XIII до XV века, Лемерл реконструише запостављену византијску културну грађевину која се, у то доба, носи и са богатом арапском културом, све до узајамног прожимања које обликује драгоцене синтезе и у наслеђе нам оставља непроцењив материјал. У средишту Лемерловог истраживања јесте својеврсни прекид с културом Западног римског царства, из перспективе пре свега раскида са старогрчким језиком, те поновног "проналажења" грчког. Истовремено, овај историчар разбија неколико митова – или, блаже речено, неутемељених представа – о томе како долази до оживљавања грчког усред потпуне доминације латинског језика.

И не само то. Кроз причу о језику ваја се и прича о томе како су византијски цареви градили културни Константонопољ, како су се бринули о образовању, како су установљавали библиотеке, с каквом су страшћу скупљали књиге широм познатог света. Утолико се Лемерл спушта до самог Јустинијана, његовог законика, као и до царева који су дошли после њега и Византију начинили средиштем европске културе. У свему томе прича о значају превођења није на последњем месту. Узмемо ли у обзир данашњу помаму за преводитељским услугама вештачке интелигенције – која, да не буде забуне, разара смисао превођења и наноси неупоредиво више штете него што доприноси умећу превођења – овај Лемерлов текст о цивилизацији која је бујала пре хиљаду, или седамсто година, показује не само темељитост, већ и неочекивану свежини која се дотиче управо времена у којем живимо.

Књигу Пола Лемерла објавиће издавач „Карпос” из Лознице.

С француског превела Милица Рашић
Читао је Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић