Музеј звука – Музика из манастира Санкт Гален

Бенедиктинска опатија Санкт Гален, основана још у каролиншко време, била је један од најзначајнијих духовних центара средњовековне Европе. Овај самостан је 719. године подигао Свети Отмар, на месту где је ирски мисионар Свети Гал имао своје испосничко склониште. Почетком деветог века, опатија је постала средиште уметности, хуманизма и науке, а радом преписивача у оквиру манастира, постављени су темељи једне од најбогатијих библиотека на свету. У њој се налазе и бројне музичке збирке и списи посвећени музици, међу којима су и радови познатих композитора тропа и секвеници, Ноткера Балбулуса, Туотила и других.

Појава тропа и секвенци, форми уведених у литургију како би се обогатио стандардни репертоар службе, коинцидирала је са успоном овог манастира. Санкт Гален је био један од центара у којима су неговане ове нове музичко-поетске форме, из којег се ова традиција ширила како у земљама немачког говорног подручја, тако и по северним деловима Италије.

Секвенце, које су често могле бити веома дугачке, изводиле су се након Алелује и њима се прослављао одређени празник и тумачило његово значење верницима. Сваком слогу је одговарао један тон, а стихови су сви извођени на исту мелодију. Тропи су, са друге стране, били кратке, интерполирајуће фразе које су солисти изводили у средишњим деловима грегоријанског певања, како би га прилагодили конкретној литургијског служби. Ноткерове секвенце се одликују високом поетском вредношћу и снажним осећајем за форму, док се Туотилове композиције препознају по чврстој вези текста и музике.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић