понедељак, 06.07.2026, 23:30 -> 11:56
Извор: Радио Београд 3
Имагинарна едиција
Менли Томпсон млађи: Парадокс реализма Чарлса Сандерса Перса (1)
У емисији Имагинарна едиција, 6. и 7. јула, можете слушати текст „Парадокс реализма Чарлса Сандерса Перса”, који је написао Менли Томпсон млађи.
Менли Томпсон млађи (1917–1994) био је амерички филозоф и професор емеритус, познат као један од водећих стручњака за филозофију Чарлса Сандерса Перса. Својим радом значајно је допринео разумевању Персове филозофије, а његов допринос је посебно важан у анализама мање истражених аспеката Персове мисли, као што је његова феноменолошка теорија категорија. У савременим проучавањима Персове филозофије и његовог места у историји филозофије и класичног америчког прагматизма, пажња се све више посвећује питању o улози Канта за развој Персове мисли, као и о његовој феноменолошкој или фанероскопској теорији категорија. Томпсоново најпознатије дело је Прагматичка филозофија Ч. С. Перса (1953).
У тексту „Парадокс Персовог реализма”, Томпсон разматра једну од средишњих тема Персове мисли – реализам и проблем номинализма. Аутор додатно појашњава особености Персовог реализма, тумачећи га као критички дијалог с његовим филозофским претходницима, а посебно са Кантом. Наиме, Персов реализам је својеврсни одговор на проблеме номинализма као наивне епистемолошке и онтолошке позиције, која последњи основ мишљења и сазнања налази у од мишљења независној и неспознатљивој ствари-по-себи. Парадокс Персовог реализма састоји се у његовом одбацивању овакве неспознатљивости, али и у истовременом и нужном ослањању на другу врсту неспознатљивости, премда не у виду увођења некакве ствари-по-себи, већ у свесном претпостављању могућности довољно дугог трајања научног истраживања у оквиру научне заједнице.
Како Томпсон истиче: „У Персову одбрану, пак, требало би приметити да његов реализам не захтева од њега да уводи постојање нечег неспознатљивог, не у оном смислу који је, како он тврди, номиналистички и самопротивречан. У овом другом случају, признаје се да су когнитивни предмети истраживања – дакле, саме ствари које би требало да буду спознатљиве – ипак, као ствари по себи, неспознатљиве. Али из Персовог угла, предмети нису ништа друго до производ истраживања, па стога начелно спознатљиви; једина неспознатљива јесте чињеница неодређеног трајања самог истраживања… нигде у Сабраним списима Перс не сматра да претпоставка ове чињенице може бити поткрепљена истраживањем. С друге стране, он стално истиче крајње јединствени статус ове претпоставке”.
Текст је преузет из зборника Studies in the Philosophy of Charles Sanders Peirce, који је објављен у издању Harvard Universitty Press-а.
Превео с енглеског Александар Ристески.
Читао је Александар Божовић.
Уредница емисија Тања Мијовић.
Коментари