Клеманс д Гранвал: Мазепа

Опера „Мазепа” уписује се у дуги низ остварења инспирисаних ликом украјинског козачког хетмана Ивана Мазепе, који је са једне стране успешно опоравио територију Козака у Украјини после времена названог "руина" половином XVII века, а са друге је својим деловањем ушао у срж сукоба између Русије и Шведске, што је довело до његовог изгнанства и пропасти. Међу познатим делима које се баве овом исотријском личношћу су Бајронова и Игоова поема ƒ„Мазепа”, поема „Полтава” Александра Пушкина, симфонијска поема „Мазепа” Франца Листа, као и истоимена опера Петра Чајковског.

Попут других важних музичких фигура свог времена – као што је њен професор Камиј Сен-Санс, који је такође ван Париза тражио место за своје опере – и Клеманс д Гранвал је своју оперу „Мазепа” први пут представила публици у провинцији, тачније у Бордоу 1892. године. То није било питање само музичке децентрализације, већ и чињенице да је Париска опера негде од половином XIX века, знатно успорила додавање нових дела на сопствени репертоар. Пошто је публици у Паризу, на концерту представила увертиру за своју оперу 1888, Гранвал је четири године сптрљиво чекала на премијеру у Бордоу, коју је тамошњи интендант Танкред Гравијер претворио у догађај од националног значаја. Либрето су написали Шарл Гранмужен и Жорж Арман, инспирисани Пушкиновом поемом о украјинском јунаку. Они су у центар драме ставили тему издајства – љубав и дужност спрам породице и домовине су стављени на тест због амбиције и љубоморе. Дело је добро примљено у Бордоу, а критика га је упоређивала са делима Маснеа. Потом је „Мазепа” Клеманс д Гранвал, започела да живи и на другим француским сценама – у Анверу, Марсеју, Монпељеу и на крају у Дижону, 1907. године. Ипак, као што је то често случај са женама композиторкама тог доба, после смрти ауторке, те исте 1907. године, опера је нестала са репертоара, све док није обновљена 2025. у Минхену, у склопу откривалачких активности фондације Палацето Бру Зане.

Клеманс д Гранвал је иначе рођена 1828. године као најмлађа ћерка у аристократској породици. Од малих ногу била је изложена уметничким активностима и музицирању у дворцу својих родитеља који су били аматери-музичари. Професор клавира јој је био немачки композитор Фридрих Флотов, а упознала је и Фредерика Шопена који јој је био велики узор. Студије композиције је започела тек по удаји за Шарл-Грегоара д Гранвала, 1851. године, и то приватно код Камија Сен-Санса. У декади која ће уследити, скренула је пажњу на себе као композитора – њен други велики клавирски дуо је био публикован, док су се и Миса и Стабат матер нашли на репертоару бројних цркава. Клеманс д Гранвал је онда своју креативност усмерила према оперској сцени, пишући неколико дела под различитим псеудонимима, да би се у седмој деценији поново вратила инструменталној музици. У том периоду била је део Националног друштва за музику, а њен утицај у париским музичким круговима – кроз деловања концертних друштва и салона – био је на врхунцу. Клеманс д Гранвал тако добија и Награду Росини за свој ораторијум „Јаирова кћи”, потом и Награду Шартије за своја камерна остварења. Опера „Мазепа” коју представљамо у емисији је њено последње велико остварење.

Уредница Ксенија Стевановић