Грамофонија – Петар Чајковски: Крцко Орашчић

Овај популарни балет, поред музичких квалитета, има и велики значај за историју фонографије. Наиме, први његов објављени снимак је начинила немачка компанија Одеон са лондонским Палас оркестром, којим је дириговао Херман Финк још 1908. године. Тада је слушаоцима представљено необично издање на четири плоче које су биле упаковане у посебно дизајнирану амбалажу названу „албум”, што је био први пут у историји да је овај, и данас још увек уобичајени термин, употребљен у дискографском контексту. Све до појаве винилне лонгплеј плоче након Другог светског рата, објављивани снимци су садржали само одломке или скраћене верзије балета, а прва интегрална верзија на две плоче је објављена у Сједињеним Америчким Државама 1954. године за Mercury Records у интерпретацији Антала Доратија и Симфонијског оркестра из Минеаполиса. Дорати је неколико година касније поново снимио овај балет у стерео техници, а до данас је остао једини диригент који је објавио три различита снимка интегралне верзије Крцка Орашчића. Снимак који ћете чути у емисији важи за први совјетски комплетни стерео запис, начињен 1960. године, који је забележио Давид Гаклин. Албуми са њим ће у наредним деценијама бити објављени у више од стотину верзија у десетинама земаља света, те ће и поред великог броја других извођења, остати најчувеније издање ове композиције. Осим у СССР-у, снимак је готово истовремено објављен и у САД, у едицији Columbia Masterworks, што је допринело његовој распрострањености и довело до тога да надмаши на тржишту остала америчка издања.

Осим поменутог америчког издања у едицији Columbia Masterworks, овај снимак је у Америци био доступан и на плочама мање познате компаније Monitor Records. Почетком шездесетих година прошлог века овај издавач је настојао да у САД попуни празнине на тржишту плоча увозом снимака из СССР-а и Источне Европе, пре свега дистрибуцијом издања путем клуба љубитеља плоча компаније Дајнерс клуб, да би се касније оријентисали на издања са народном музиком. Међутим, снимак из Бољшој театра је дошао до значајног броја слушалаца, те су се лиценцна издања са њим убрзо проширила по САД и Европи. До седамдесетих година 20. века снимак је постао присутан на свим водећим фонографским тржиштима, а поред винила, био је доступан и на аудио-касетама, а од средине осамдесетих година и на компакт-дисковима. Иако је у том периоду забележен и први дигитални снимак извођења овог балета у САД-у, то није утицало на популарност записа са Рождественским из Бољшој театра који је наставио да буде релевантан и у ери стриминг платформи и дигиталних преузимања.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић