Промс 2025

Наступали су чланови Краљевског Konserthebau оркестра под управом Клауса Мекелеа, који ће, како је најављено, постати шеф-диригент овог ансамбла 2027. године. Солискиња је била Жанин Јансен која је интерпретирала солистичку деоницу у Првом виолинском концерту у Де дуру, опус 19 Сергеја Прокофјева. Поред овог остварења, на програму су била и дела Беле Бартока, као и Симфонија у Де дуру, број 31, Кехлова ознака 297 Волфганга Амадеуса Моцарта. Дело је познато и као Париска симфонија, а изведено је као прва тачка на концерту.

Прокофјев је Први виолински концерт у Де дуру, опус 19 првобитно намеравао да представи у Санкт Петербургу у новембру 1917. године, али су ратне прилике и Октобарска револуција одложиле премијеру, а композитор је убрзо напустио Русију. Концерт је први пут изведен тек 1923. у Паризу, али није одмах наишао на разумевање публике и критике. Међу присутнима на премијери били су Пабло Пикасо, Артур Рубинштајн, Нађа Буланже, Карол Шимановски и мађарски виолиниста Јозеф Сигети, који је касније значајно допринео афирмацији овог Прокофјевљевог остварења. Иначе, дело је први пут на Промсу изведено 1934. године, када је оркестром дириговао Хенри Вуд, а као солиста наступио шпански виолиниста Антонио Броса.

Други део концерта испунило је једно од важних дела музике двадесетог века. Реч је о Концерту за оркестар Беле Бартока. Обликовање партитуре композитор је започео у својој последњој стваралачкој фази 1943. године, док је боравио на језеру Саранак у околини Њујорка и завршио га за само осам недеља. Дело је настало по поруџбини маестра Кусевицког, који га је премијерно извео наредне, 1944. године са Бостонским симфонијским оркестром. Занимљиво је да је у самом наслову овог остварења сажета Бартокова основна намера: да третира сваки инструмент у оркестру у концертантном или солистичком маниру.

Уредница Ирина Максимовић Шашић