Светске музичке позорнице

Дело је настало 1858. године, у време Брамсовог раног стваралачког периода и снажног утицаја музике Роберта Шумана. Првобитно га је замислио као сонату за два клавира, затим као симфонију, да би оно коначно добило облик великог концерта за клавир и оркестар. Међутим, за разлику од виртуозних концерата романтичарске епохе, Брамсов Концерт у де молу има изразито симфонијски карактер: клавир није само солистички инструмент, већ је равноправан партнер оркестру. Иако на премијери, уприличеној 1859. године у Хамбургу, није наишао на разумевање публике, Брамсов Први клавирски концерт у де молу касније је препознат као једно од важних оставрења концертантне клавирске литературе деветнаестог века. Један од највећих пијаниста двадесетог века – Алфред Брендл – сматро га је једним од примера ‘најчистијег Брамса‘ истичући да његова „љубав посебно припада Концерту у де молу“.

Након тога изведен је Антракт број 3 из сценског комада Розамунда Франца Шуберта, из 1823. године. Други део концерта испунила је Девета симфонија у Ес дуру, опус 70 Дмитрија Шостаковича. Дело је настало 1945. године, у тренутку када се од композитора очекивала монументална, победничка композиција поводом завршетка Другог светског рата. Уместо такве грандиозне симфоније, Шостакович је написао сажето, духовито и наизглед ведро остварење, јасних и прегледних пропорција.

Снимак из серијала Премијум концерти Еурорадија уступљен нам је посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић