Уметност интерпретације – Оливера Ђурђевић

Рођена у Београду 1928. године, ова уметница је студије клавира завршила у класи Емила Хајека, али је потом специјализацију наставила у Минхену, где је одабрала чембало као главни инструмент. Тако је постала наша прва чембалисткиња, чијим је залагањем овај инструмент и уведен у редован академски програм на Факултету музичке уметности у Београду. Била је шеф катедре за Камерну музику и чембало од 1970. до 1993. године, а основала је и Студио за чембало при Студентском културом центру. Као солисткиња, Оливера Ђурђевић је одржала велики број концерата широм света, а посебно је била посвећена камерном музицирању, изводећи музику најразличитијих епоха - од ранобарокних композиција за чембало, до дела савременика - Радовановића, Ерића, Куленовића, Деспића... од којих су јој многи посвећивали своја остварења.

Сарађивала је са бројним ансамблима, пре свих са Загребачким солистима са којима је обишла читав свет, затим са ансамблом Музика хумана; наступала је у Клавирском трију и клавирском квартету Радио Београда, у трију Доне ди Белградо те била клавирска сарадница многобројних вокалних и инструменталних уметника. Преминула је у Београду, 28. децембра 2006. године.

У тексту објављеном у Политици 1977. године, описана је као „музичар снажног осећања ритма, прецизног удара, јасне артикулације“.

Говорећи о једном наступу ове уметнице, Снежана Николајевић је 1972. записала следеће: „успела је да изрази различите аспекте своје уметничке личности, пре свега непогрешно осећање мере и стила, сигуран укус при одабиру програма и зналачко коришћење изражајних и техничких могућности клавсена - инструмента који је управо она учинила присним и драгим многим љубитељима музике“.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић