Уметност интерпретације – Семјон Бичков

Овај диригент рођен је у тадашњем Лењинграду, 1952. године, у породици у којој се неговала музика; његов брат Јаков Крајцберг такође је остварио изузетно успешну диригентску каријеру, која је прекинута прераном смрћу 2011. године. Обојица су у свет музике закорачили преко клавира, да би потом студирали дириговање на Лењинградском конзерваторијуму у класи Иље Мусина. Семјон Бичков је 1973. године био победник диригентског такмичења „Рахмањинов”, али му је ускраћена уобичајена награда да руководи Лењинградском филармонијом због критика совјетског режима и исказане жеље да напусти земљу. Након тога, Бичков одлази најпре у Беч, а потом и Сједињене Америчке Државе где стиче диплому на Манес школи за музику. Лагано у новој домовини почиње да развија своју диригентску каријеру, постајући гостујући диригент Филхармоније из Бафала, а од 1985. и музички директор овог ансамба. Средином осамдесетих, Семјону Бичкову се осмехнула срећа, јер је у неколико наврата наступио као замена диригената који су водили Њујоршку и Берлинску филхармонију, као и Краљевски Консертхебау оркестар, а ови непланирани наступи донели су му славу и углед на светским концертним подијумима. Након пробоја, девет година је био музички директор угледног Париског оркестра, затим шеф диригент дрезденске Семперопере и Симфонијског оркестра Западнонемачког радија, на чијем челу је био до 2010. године. Три године касније, започела је његова сарадња са Чешком филхармонијом, а од 2018. до 2028. године Бичков ће се налазити на позицији шефа-диригента и музичког директора овог ансамбла. Почетком ове године, објављено је да ће Семјон Бичков бити нови музички директор Париске опере од 2028. године, а као први пројекат за ову кућу, поручио је нову поставку опере „Евгеније Оњегин” Петра Чајковског у режији Реифа Фајнса која је премијеру имала ових дана.

Семјон Бичков се сматра једним од најрафиниранијих, али и најстрожих диригената данашњице. У његовом диригентском стилу, спајају се објективна прцизност „лењинграске” диригентске школе, али и дубоки, лични приступ, прожет хуманистичким погледом на свет. Он је мајстор монументалних структура, који се фокусира на „дугачке линије” и њихово постепено грађење, тако да свака одлука делује готово неизбежно и снажно утемељена у партитури. Звук који тражи од оркестра је богат, засићен, али и певни, са блиставим гудачима који обезбеђују топлину тона. Управо су ово карактеристике које се очекују од интерпретација музике Густава Малера и зато не чуди што је Бичков, заједно са оркестром Чешке филхармоније започео снимање комплетних симфонија овог аустријског композитора. Пројекат је започео 2022, објављивањем првих пет симфонија и одмах је наишао на похвале критике која је оценила да је у питању „један од истински важних сетова са Малеровим делима”.

Сам Бичков је, говорећи о овом подухвату истакао његову важност: „Зашто је Малерова музика толико релевантна данас, толико да покушавамо да је убедљиво рекреирамо, да настављамо да је слушамо и да се трудимо да откријемо оно што је увек било ту, али што нам је измицало, баш као што је измицало и првим слушаоцима? За мене, одговор лежи у времену: време које смо проживели индивидуално и колективно као људско друштво. Друштву је био потребан 20 век са свим својим творевинама и свим уништењима како би препознало у којој мери смо ми део ширег Универзума, унвиерзума који је Малер јединствено и пророчки створио у сваком свом остварењу. А пророци увек долазе први, пре свог времена”, закључује Семјон Бичков.

Са овог управо објављеног издања дискографске куће Пентатон, чућете снимак Седме симфоније у е молу Густава Малера.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић