Имагинарни пејзажи

Ово је дванаести албум британске импровизаторке и виолинисткиње, коју је „Гардијан” назвао радикалном нео-средњовековном музичарком”. У протеклих десет година остварења Лоре Канел су постала синоним за препознатљиве саундскејпове, емотивне евокације простора, фрагменте средњовековне музике, фолклора и коришћење апстрактне нарације.

И на остварењу „Видљиво светло других светова” Канелова ствара сазвучја између музике за инструменталне ренесансне ансамбле, неокласичног постминимализма и амбијенталне музике. У наративном смислу, она се отискује пут космоса, инспирисана фотографијама свемира и планета које је начинила НАСА. Са друге стране, ово је остварење које се ослања на богати унутрашњи свет саме уметнице и на њену способност да имагинира неке непостојеће универзуме. У музичком смислу, Лора Канел користи меланхолични звук баритон виолине, чије дубље жице дају спефицифчан звук који сличи, иако не у потпуности, на онај виолончела. Уметница, такође, употребљава бас блок-флауту, као и богато наслојављање инструмената који заједно са другим одзвуцима и компјутерским манипулацијама, стварају атмосферу некаквог сасвим необичног камерног ансамбла.

Сама Лора Канел у цритицама за албум „Видљиво светло других светова”, поески каже следеће: „...Понекад, када погледам у тамно небо, чујем музику из удаљених пејзажа које никада не видим. То је музика коју још увек нисам записала, али некако она постоји унутар мене… Сваки пут кад видим чисто небо, видим и друге светове. Могу да их чујем док гледам преко граница. Могу да осетим саундскејп имагинарних земаља, невидљиви филм.”

Уредница Ксенија Стевановић